Svako od nas je izložen stresu. Pritiskaju nas sa svih strana. Imamo problema za naredne tri godine. Zbog toga ne možemo biti raspoloženi 24 časa dnevno. Na primer, uživate sa svojim detetom u parku. Smejete se i trčite. U jednom trenutku Vam zvoni telefon. Zove Vas gospodin iz banke i kaže da nemate dovoljno sredstava na računu kako biste izmirili ratu za kredit.
Zabrinuti ste. Neraspoloženi. Razmišljate šta da radite. Od koga da pozajmite novac. Vaše dete i dalje želi osmeh. Ali, sada je Vaše raspoloženje tmurno i oblačno. A do pre dva minuta sve je bilo u najboljem redu. Ovo su promene raspoloženja koje su uzrokovane određenom situacijom i sasvim su normalne i prirodne za svaku osobu.
Nagle promene raspoloženja mogu biti uzrokovane i hormonima. Na primer, kod trudnica ili žena u PMS-u. I tada relativno brzo prođu. Osoba nema pojma šta joj se dogodilo. Isto tako, česte promene raspoloženja mogu predstavljati naučen obrazac ponašanja i deo su Vaše ličnosti. Ali, česte i nagle promene raspoloženja mogu predstavljati ozbiljno i patološko psihičko stanje. U tom slučaju govorimo o bipolarnom poremećaju.
Ovaj poremećaj karakterišu ogromne oscilacije raspoloženja. Prvi put se javlja već u adolescenciji. Započinje depresijom, pa se tako i tretira, sve do trenutka dok osoba ne doživi i prvu maničnu epizodu. Depresivne epizode mogu trajati mesecima, dok su manične kraće – obično nekoliko nedelja. Sam prelaz je veoma zbunjujuć za okolinu.
Kada je osoba u stanju depresije, nema volje ni za šta. Karakteriše je tuga, razočarenje, izrazito nisko samopouzdanje, zabrinutost za sve i svašta, sumanute, nerealne i suicidalne ideje. Ponekad ne želi ni iz kuće da izađe. Povučena je, ne želi nikog da viđa i živi u svom svetu. Onda, odjednom nastupa period manije kada je osoba euforična bez nekog posebnog razloga. Ima snage na pretek, brzo razmišlja i govori. Ima milion ideja. Želi sve da ih ostvari. Ne prihvata „ne“ kao odgovor. Ona tada sve može i sve sme. Ničeg se ne plaši. Nema vremena čak ni za san, te spava samo nekoliko sati.
Genetika igra veliku ulogu u pojavi ovog poremećaja. U lečenju se primenjuju medikamenti. Nemoguće je da se osoba sama izbori sa ovim poremećajem i neophodno je javljanje psihijatru. Osim psihijatra, velikog udela ima i psihoterapeut, uz pomoć kojeg pacijent otkriva uzrok promene raspoloženja, otkriva okidače bolesti, prve simptome i način da se oni svedu na najmanju moguću meru. Pacijent uči kako da se izbori i sa neprijatnim i stresnim situacijama.
Psihoterapija i psihoedukacija je neophodna i porodici pacijenta. Oni moraju da nauče kako da reaguju i pomognu obolelom članu porodice čim se pojave prvi simptomi. Ukoliko pacijent nije pod lekovima, situacija je veoma teška i naporna.
Bipolarni poremećaj se može kontrolisati. Različit je kod svakog pacijenta i ukoliko se poštuje terapija i pruža podrška psihoterapijom, rezultati mogu biti iznenađujuće dobri i pod kontrolom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
