Koliko puta ste se našli u čudu, jer niste mogli da poverujete kako se neko ponaša prema Vama? Koliko puta Vas je iznenadio tuđ nemar, nepristojnost, ravnodušnost i loše vaspitanje? Otvoreno Vam traže usluge, a kada Vama treba pomoć, svi se razbežali?
Pokušavate nekom da se svidite? Ta osoba nema šta da Vam prebaci, nikad niste bili loši prema njoj, ali ona Vas ne prihvata? Traži Vam grešku, čak i onda kada ste svetac? I koristi svaku priliku da Vas „spusti“ na zemlju. Pogotovu kada ste u društvu…Vi se trudite iz petnih žila da to promenite, ali Vam ne ide…
Pitate se šta ste uradili. Pokušavate da promenite sve ono što mislite da ne valja. Odaću Vam jednu tajnu – nemojte se truditi. Nekim ljudima se nećete svideti čak ni da ste najbolja osoba na svetu. Odlučili su da Vas ne prihvate, čak i pre nego što su Vas upoznali. I to zaista nema nikakve veze sa Vama.
Možda su očekivali da igrate onako kako oni sviraju. Možda su očekivali da ćete se složiti sa svakom njihovom izgovorenom rečenicom ili postupkom. Želeli su da im tapšete i aplaudirate svakog dana. Očekivali su da im se divite. Vi ste zauzeli svoj stav. Pokazali ste da imate svoje mišljenje. Radili ste onako kako ste Vi mislili da je najbolje. Eto, tu ste „pogrešili“.
Sećam se načina na koji su me roditelji vaspitavali: „Budi dobra. Svima se javi i svakog pozdravi. Budi pristojna. Nemoj se suviše isticati. Poštuj starije. Klimaj glavom.“ To sam i učinila. Ali, onda sam shvatila da ti isti ljudi prema kojima sam ja pristojna – nisu pristojni prema meni. Ne vole me iz nekog razloga. Grubi su. Nisu fer. Pa zašto bih onda ja nastavila lepo i kulturno da se ponašam? Da li imam bilo šta od toga, osim što izgledam kao budala?
Ljudi primećuju Vaše greške. Veoma dobro. Ističu ih. Sude Vam. Tačno znaju kako ste Vi trebali da se ponašate u nekoj situaciji. A ne mogu da reše sopstvene probleme i mane. Čak ih i ne primećuju. Misle da su savršeni. Samo Vi ne valjate. A Vas ubija taj osećaj krivice. Pitate se: „U čemu sam pogrešila?“ Nastojite da se menjate i razvijate. Ispitujete sebe. Ne možete da zaspite.
Morate shvatiti da postoje loši ljudi – oni će Vam zavideti, biti ljubomorni, ogovaraće Vas, smetaće im svi Vaši uspesi, a često će želeti da preuzmu zasluge za iste. Želeće da se uzdignu iznad Vas. To će ih činiti srećnim. Barem privremeno. Svoje nezadovoljstvo će sejati svuda oko sebe.
Ono što morate shvatiti, jeste da to nema apsolutno nikakve veze sa Vama. Ne pokušavajte uzalud da pronađete odgovor na pitanje: „Šta sam uradio/la?“ Niste ništa. Ti ljudi su izabrali da Vas ne vole. I to je u redu. Ne moraju svi da Vas vole. Oni žele da budu nezadovoljni. Kad god reše jedan problem, tražiće drugi koji će ih kočiti i činiti ogorčenim. Ono što Vi trebate da uradite, jeste da napustite stanovište da prema svima trebate biti pristojni i kulturni.
Kad vidite da Vas neko čini tužnim, nesrećnim i ne želi da Vas prihvati – idite! Nemojte biti nešto što niste, ali nemojte biti ni budala. Idite i uživajte u svom životu. Pustite ih neka se oni guše u svom nezadovoljstvu. Vi to nemojte činiti!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
