Sedim sa trogodišnjim detetom na klupi u parku. Prolazi jedna mama, vidno iznervirana, a desetak metara iza nje petogodišnje dete plače, vrišti i besni: „Stani budalo jedna! Čekaj me idiote! Biću dobar!“ Gledam je tako bespomoćnu. Sramota je. Svi je gledaju. Ona nastavlja da hoda. Uzvraća detetu: „Sačekaću te kad budeš prestao tako da se ponašaš!“
Međutim, on ne prestaje. Sustiže je. Ona mu govori koliko je to ružno. Ali, on nastavlja: „Nije to ružno!Ti si ružna! Ne volim te!“ Majka ponovo odlazi od njega, a dete za njom. Ova situacija traje…
Meni moje dete govori: “Mama, on je njoj rekao da je budala! To je jako ružno!“ Objašnjavam joj kako to nikad ne sme nikom da kaže, pogotovo ne svojim roditeljima. Iako sam u praksi videla i čula svakakva dečija ponašanja, ovo me je poprilično ostavilo bez teksta…
Odakle detetu takav rečnik? Ne verujem da ga je čulo od vršnjaka, jer petogodišnje dete i te kako treba da zna da se na taj način ni sa kim ne razgovara. Da li se i roditelji na taj način obraćaju detetu? Ili jedno drugom kada se svađaju? Zašto dete misli da može tako da razgovara sa svojom majkom? I zašto mu ona to dozvoljava?
Napadi besa se mogu javiti već sa 18 meseci. Na neki način, oni predstvaljaju jednu od dečijih faza. Pre ili kasnije, dete će pokušati sa manipulacijom na ovaj način. Međutim, od roditelja zavisi kako će se sa njom izboriti. Ukoliko reaguju kako treba, dete će napade besa vremenom skraćivati, proređivati, a zasigurno neće imati ovakav rečnik!
U naletu dečijeg besa ne možete pregovarati. To možete pre ili kasnije. Vaši odgovori moraju biti jednostavni i kratki. Ignorisanje je jedan od načina na koji ćete detetu pokazati da neće dobiti ono što je naumilo. Međutim, ako počnete da ga ignorišete takvo ponašanje, a u jednom trenutku ipak popustite, samo ćete produžiti ovakvo neadekvatno ponašanje.
Ne smete imati ovakav rečnik u svom svakodnevnom funkcionisanju. Vi ste uzor Vašem detetu. Sve što izgovarate, ono će zapamtiti. Naročito ako je nešto zabranjeno. Zato, ukoliko vređate svog partnera dok se svađate ili na isti način histerišete ispred svoje dece, nemojte očekivati od njih da će imati rečnik lepo vaspitanog deteta.
Iskoristite svaki slobodan trenutak da dete nečemu naučite. Ono se treba osećati sigurno i zaštićeno. Ali, ukoliko pređe određenu granicu, ne možete samo ignorisati problem. Postavite pravila koja se trebaju poštovati! Odredite kaznu u skladu sa uzrastom i neadekvatnim ponašanjem. Detetu se ni u kom slučaju ne treba slati poruka da je ovakvo ponašanje normalno i da ćete to trpeti – počeće tako da se ponaša i prema svojim vršnjacima i drugim autoritetima!
Uloga roditelja nije laka. Bilo mi je žao ove mame. Ne mogu ni da zamislim kako se osećala. Međutim, strah i slabost nas ne trebaju savladati! U pitanju je Vaše dete! Da, nije lako držati se svih tih pravila i biti autoritet! Ali, ima različite dece. Sa jednim će Vam biti lako, sa drugim teže. To ne znači da mu trebate dopustiti da postane tiranin koji se ružno ponaša prema ostatku sveta! Vi ste roditelj! Vi postavljate pravila igre! Ukoliko omanete dok su mali, teško ćete ih posle prevaspitati!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
