Roditeljstvo Vam svakog dana pruža važne lekcije: savršeno funkcionišete čak i onda kada ste premoreni i neispavani, prevazilazite prepreke koje ranije niste mogli, suočavate se sa burnim i izmešanim emocijama, najhrabriji ste kada Vam je dete bolesno. Ukratko, dan Vam izgleda ovako: smejete se, plačete, radujete se, vičete, tužni ste, opet se smejete…
Skoro ste savladali i onaj grozan osećaj krivice koji Vas je tako dugo proganjao. Shvatili ste da niste najgori roditelj na svetu i da se svim roditeljima male dece dešavaju slične avanture. Postali ste fizički jači: dok se vraćate iz šetnje nosite svoje dete, njegov bicikli i pune kese iz prodavnice… Negde na pola puta Vam zazvoni i mobilni telefon, te ga nekim čudom vadite iz džepa i razgovarate… Ali, ništa od toga Vam ne pada teško, osim jedne stvari: morate ostati čvrsti i hrabri, čak i kada biste najradije briznuli u plač.
Čim Vam dete ozbiljno progovori i počne da iznosi svoje filozofske stavove, shvatate da imate posla sa malim pregovaračem i diplomatom. Manipulaciju su izvežbali do svoje treće godine i sada im nema ravnih. Naučili ste da razdvojite manipulisanje od ozbiljne zabrinutosti Vašeg deteta. Ali, kada je čujete, nemate srca za nju.
Pošto mi je ćerkica nedavno krenula u vrtić i još uvek se prilagođava, svako veče pred spavanje čujem najrazličitija objašnjenja zbog čega ona, ipak, ne bi trebala da ide u isti: „Mama, ja tamo plačem. Nije mi lepo. Usamljena sam. Tužna sam. Ne sviđa mi se. Ne želim da me ti i tata tamo ostavite. Hoću sa vama da se igram. Hoću da me vi čuvate! Neka dođu baka i deka da me čuvaju! Zbog čega morate da radite?! Ne trebate više nikad ništa da mi kupite! Ništa mi ne treba, samo nemojte da radite!“
Pokušavam da joj pružim odgovore na sva pitanja. Tešim je i ne paničim. Ostajem hrabra i staložena, iako mi se srce cepa. Sigurno ste milion puta bili u sličnoj situaciji: Vaše dete nešto ne želi i vidite da mu je teško. Ali, sve što radite, radite za njihovo dobro, tako da gutate knedlu i nastavljate dalje.
Bez obzira koliko je težak i naporan dan, Vaše dete mora znati da ga volite najviše na svetu i da ćete uvek biti tu za njega. Pružite mu oslonac. Zagrlite ga. Utešite. Nemojte plakati zajedno sa njim. Zbunićete ga još više i sigurno mu nećete pomoći. Dajte mu do znanja da razumete kako se oseća i da Vam je to najvažnije na svetu, ali u životu postoje stvari koje se moraju uraditi, hteli mi to ili ne.
Kada Vam dete iznese svoje najbolnije emocije, nemojte ih ignorisati. Saslušajte ga. Popričajte sa njim. Posavetujte ga. Ali, ostanite dosledni. Nema potrebe da budete autoritet bez ikakvih osećanja. Dete će možda tako otići u vrtić ili školu, ali biće mu još gore, jer nije dobilo podršku od roditelja.
Nemojte se plašiti da pokažete emocije. Na taj način ćete postati još bliži sa sopstvenim detetom. Ali, jedna stvar je pokazati emociju, a sasvim druga nemati kontrolu nad njom. Zato, progutajte knedlu. Kada Vam je teško, isplačite se u nekoj drugoj prostoriji. Vaše dete će osetiti kada nešto ne bude bilo u redu, ali barem neće pomisliti da je smak sveta.
Kad postanemo roditelji, postajemo mnogo osetljiviji na stvari koje nas nikada ranije nisu pogađale u toj meri. Radite na sebi svakog dana. Naučite da se nosite čak i sa onim što Vas najviše plaši. Na taj način ćete svojoj deci biti najbolji mogući uzor. Ostanite čvrsti i hrabri, čak i kad Vam se srce cepa!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
