Odvela sam dete u vrtić. Dok sam se pozdravljala sa njom, druga mama je stajala pored svog deteta koje plače. Sećate se onih prvih pet minuta, kada dete ne može da se odvoji od Vas? I moja ćerka je plakala s’vremena na vreme. Ali, uz pravilan pristup i adekvatnu adaptaciju, prestala je to da radi. Ova devojčica je plakala neutešno. Suza joj je suzu sustizala. Njena mama je u tom trenutku grubo i nervozno izgovorila: „Joj, kako me nerviraš!“
Pogledala sam devojčicu koja je istog trena prestala da plače, a mama brzo izletela napolje. Vaspitačica je rekla detetu kako mama mora da požuri na posao. Pozdravila sam se sa svojom ćerkom i otišla. Dugo sam razmišljala o ovoj situaciji kojoj sam prisustvovala.
Nemojte misliti da je moje dete mirno i povučeno. Ne. I te kako je druželjubiva, zahtevna, radoznala, tvrdoglava… Kao i svi trogodišnjaci (u manjoj ili većoj meri). Probala sam da se setim, da li sam ja ikad to rekla svojoj ćerki. Pomislila jesam. Ponekad i nekoliko puta tokom dana. Ali, nikada to nisam naglas izgovorila.
Složićete se, deca nas ponekad izluđuju svojim ponašanjem. Uglavnom imamo strpljenja. Ali, kada smo sa njima po ceo dan, možemo ga i izgubiti. Više nemamo volje da nešto objašnjavamo po stoti put. Više nemamo snage da se borimo sa vetrenjačama. U tim situacijama roditelji različito reaguju. Jedni popuste u pravilima kojih se uporno drže. Drugi puste decu da duže gledaju crtaće kako bi na miru popili kafu. Treći viknu ili kazne dete ukoliko je preteralo i stvarno prešlo svaku meru.
Međutim, veoma je opasno ukoliko imate izjave koje direktno izazovaju dečiju krivicu. Kakvu poruku je ova mama poslala? Nerviraš me zato što ti je sada teško da se odvojiš od mene! Nerviraš me jer više voliš da provodiš vreme sa mamom i tatom! Nerviraš me jer me voliš toliko! Ne mogu ni da zamislim šta se sve odigravalo u toj malenoj glavi.
Pretpostavljam da je ova mama zažalila čim je izgovorila tu rečenicu. Sigurno joj nije bilo lako. Ali, nije ni tom detetu! Svakom se može desiti da kaže ono što ne misli, ali morate uložiti mnogo truda kako Vam se ovakve situacije ne bi dešavale.
Iako morate postaviti granice i čvrsto ih se držati prilikom vaspitanja deteta, ovakve i slične rečenice mogu napraviti ogromnu štetu. Posle izvesnog vremena dete Vam neće pokazivati sopstvena osećanja, iako ih burno proživljava u sebi. Ukoliko mu Vi, kao roditelj, ne možete biti sigurna luka, ko će to biti? Da li uopšte želite da to bude neko drugi?
Roditeljstvo nije ni malo lak posao. I svaki roditelj pogreši s’vremena na vreme. Ali, vodite računa da u tim trenucima ne šaljete detetu tako dramatične poruke! Ukoliko Vam se to često dešava, dete može imati ogroman problem kada poraste – neće verovati bliskim ljudima, neće moći nikom da se otvori, verovaće samo sebi i imaće poprilično nisko samopouzdanje…
Složićete se, takav način razmišljanja nije nimalo lak. Pogotovo danas, kada ni porodice nisu više bliske kao pre, a kamoli drugi ljudi. Sve se više udaljavamo jedni od drugih. Ali, ni u kom slučaju ne dozvolite da Vam se to dogodi sa sopstvenom decom!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
