Nema veće sreće od roditeljstva. Deca nas ponekad isteraju iz takta, ali im vrlo brzo oprostimo. Slatki su kad su mali. A pošto smo mi neizmerno ponosni na svoje čedo, možemo da napravimo ogromnu grešku. Malo po malo, počinjemo u svemu da mu udovoljavamo.
Naš mališan počne da plače svaki put kada mu neko uzme igračku. Pa čak i onda kada nije njegova. „Pusti ga. Mali je. Daj mu tu igračku. Vidiš da plače.“ Drugo dete, šta će, posluša svoje roditelje.
Okreće glavu. Neće da jede. Pljuje hranu. Mi smo zabrinuti. Ali, voli slane grickalice. Njih jede svakog dana. I želi još. Svaki put. A mi govorimo: „Barem i to da pojede, kad ne želi ništa drugo. Kako da mu zabranim? Vidi kako ih slatko jede. Ne mogu ja to.“ Malo po malo, dete počne nezdravo da se hrani već sa godinu dana. A nama je tako slatko bucmasto.
Gleda crtaće. I to ne bilo koje, već neke koji ne odgovaraju ni njegovom uzrastu. Agresivni su. Puni loših vrednosti. Mi ga puštamo. Dete satima gleda crtaće. „Šta ću, on to voli. Kako da mu ukinem, kada toliko uživa u njima. Vidi kako je sladak, ne trepće!“
Ne želi da pospremi svoju sobu. Mrzi ga da radi domaće zadatke. Ne pomaže nam u kućnim poslovima. Ponekad i vikne na nas. „Sigurno je imao loš dan u školi. To je faza. Proći će ga. On je dete razvedenih roditelja. Pusti ga.“
Stigli smo sve do njegove tridesete godine. Pošto je jedva završio privatni fakultet koji su roditelji platili, on sedi kod kuće. Neće da radi bilo šta. Mala mu je plata, a mora mnogo da radi. Njemu se to ne isplati. Lepše mu je da bude na grbači svojih roditelji, koji rintaju od jutra do mraka. Mama mu i dalje pere i pegla odeću. Ne mora da plaća račune. Nema nikakvih životnih troškova. Što bi se on potrudio, kad svi rade umesto njega?
Dobro pazite. Deci treba udovoljiti s’vremena na vreme. Ali, isto tako, oni moraju da nauče pravila i da poštuju granice. Posvetili ste mu ceo svoj život, a on Vas ne poštuje? Zato što Vam je bio tako sladak i niste hteli da mu narušavate izležavanje? Verovali ste da je to jedna od faza koja će proći sama od sebe? Ništa ne prolazi samo od sebe. Kako bi nešto bilo ispravno i dobro, moramo se ozbiljno potruditi.
Ponekad će to uključivati zabranu ili kaznu koju ćemo izreći detetu. Neće nam biti prijatno. U većini slučajeva će nam biti žao kada vidimo njegov tužan izraz lica. Ali, to ćemo ipak učiniti. Za njegovo dobro.
Vi ste ti koji uče svoju decu. Nemojte mu sve dozvoljavati. Mora naučiti pravila i poštovati granice. To Vam u većini slučajeva neće ići glatko. Ponekad će čak biti i izuzetno teško. Ali, vodite računa da radite pravu stvar. Vodite računa kakvim vrednostima učite svoje dete. Ono mora naučiti da bude odgovorno za svoje postupke. Ne možete večito ispravljati njegove greške ili, još gore, praviti se da ne postoje. Zaboravite onu čuvenu potrebu da svom detetu morate sve obezbediti. Mnogo je bolje da ga naučite svemu što znate, kako bi sutra mogao da se snađe bez Vas. Bićete ponosni.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
