U današnje vreme ne postoji osoba koja sebi nije zadala veoma težak zadatak: da bude brža i obavi što više obaveza tokom dana. Toliko smo zauzeti da nemamo vremena ni za sopstvenu decu. Od sebe tražimo nemoguće. Koliko god posla da obavimo, uvek se grizemo što nismo mogli da obavimo još više. Ovakav način razmišljanja ostavlja ogromne posledice kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje.
Sve je više ljudi koji više ne mogu da sačekaju ni red za kasom u prodavnici. Ukoliko neko vozi 50 km/h, koliko je i predviđeno u naseljenom mestu, većina će trubiti i psovati tog vozača. Ukoliko želite da platite račune, iznerviraćete se svaki put kad budete odlazili do banke, bez obzira što službenici rade brzo svoj posao…
Usporite pre nego što dobijete napad panike ili neku od psihosomatskih bolesti. Niko osim Vas samih ne pravi taj pritisak. Vodite računa o sebi, jer imate mnogo ljudi koji Vas vole i kojima ste potrebni. Kada se nađete u situaciji u kojoj počinjete da gubite živce, udahnite duboko i objasnite sebi da ništa ne MORATE. Jer, upravo ta reč Vas goni. „Moram ovo, moram ono, moram, moram, moram…!“ Obratite pažnju koliko puta tokom dana izgovarate ovu reč. Ništa ne morate!
Razmislite zbog čega ste toliko nervozni. Da li je gužva u saobraćaju zaista razlog zbog kojeg trebate da budete nervozni i neraspoloženi? Da li je red u banci zaista toliko katastrofalan? Ponesite omiljenu knjigu i čitajte. Objasnite sebi da ćete čekati. Kada se pripremite da će nešto dugo trajati, mnogo je lakše to i prihvatiti.
Obratite pažnju na misli koje konstruišu Vašu svakodnevnicu. Koliko često sebi govorite: „Ja ovo ne mogu da podnesem!“ Da li stvarno ne možete da podnesete tu situaciju? Ili je samo neprijatna? Nemojte sebi praviti dodatni pritisak i stres.
Vežbajte. Odložite svoje zadovoljstvo. Na primer, sačekajte deset minuta pre nego što pojedete omiljenu čokoladu. Videćete da ćete mnogo više uživati u njoj. Ovo je možda banalna situacija, ali ukoliko ste stvarno toliko nestrpljivi, morate pomoći sebi, tako što ćete malo po malo odlagati. Vremenom će Vam biti lakše da podnesete neku, naizgled, nemoguću situaciju.
Zapišite svoje obaveze. Na primer, zapisali ste dvadeset stvari koje sutra morate obaviti. Od tih dvadeset, izbrišite pet koje nisu toliko važne. Dan će Vam proteći sa manjom dozom stresa, a Vi ćete se osećati bolje. Obavili ste sve sa liste, ali mnogo sporije i kvalitetnije.
Izaberite deo dana kada ćete sesti, popiti kafu ili sok i ne raditi apsolutno ništa. Bez obzira šta Vas sve čeka. Morate imati tih deset, petnaest minuta kada ćete se opustiti. Tada ne razmišljajte ni o čemu. Pogotovo ne o obavezama koje slede. Zagledajte se u drvo, prozor, list i dišite duboko. Bilo bi dobro da zatvorite oči.
Ove vežbe zaista nisu teške. Niko ne može voditi računa o Vama ukoliko to ne uradite sami. Nećete živeti još 100 godina. Zato se potrudite da uživate tokom svakog dana. Makar i tih petnaestak minuta, kad već ne možete duže. Pronađite neki svoj način koji će Vam pomoći da se opustite i budete strpljiviji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
