Kada imate malu decu, izgovarate stvari koje baš i nisu najtačnije, jer će to u određenim situacijama smiriti Vaše dete. Bez problema ćete im reći: „Ako budeš bio dobar, Deda Mraz će ti doneti poklon. Svi ćete se lepo igrati na igralištu. U vrtiću ćeš imati puno drugara i biće ti jako lepo.“
Međutim, kada dete malo poraste, ono će Vam reći sledeće: „Mama, Deda Mraz ne postoji. Znam da mi Vi kupujete poklone. Petar me je gurnuo, ne želim više da se družim sa njim. Imam drugare u vrtiću/školi, ali vaspitačica/učiteljica nije fer prema meni. Ne želi da nas nauči. Nije zainteresovana za gradivo.“ Posle određenog vremena, dete uviđa da u životu i nije baš sve ružičasto, ima mnogo nepravde, događaju se situacije koje ne želi, nisu svi ljudi dobri…
Volimo svoju decu najviše na svetu. Učinili bismo sve kako bi bili srećni i zadovoljni. Međutim, u određenom trenutku uviđamo da naša ljubav i požrtvovanost nisu dovoljni. Oni će nailaziti na stvari koje im se neće svideti, na ljude, vršnjake i situacije koji će ih na neki način povrediti. Naići će na gradivo koje im nikako ne ulazi u glavu. Neće biti dobri u nekim predmetima. Neće se slagati sa određenim vršnjacima. Neće biti uspešni u svakom segmentu sporta kojim se bave. Šta ćete učiniti u takvim situacijama? Da li ćete forsirati svoje dete do iznemoglosti ili ćete ih pustiti da se povuku nakon prve prepreke?
Kada Vaše dete naiđe na prepreku u bilo kom aspektu svog života, važno je da ne paničite. Sigurno nećete reći: „Šta?! Trener te je naterao da trčiš još dva kruga?! Odmah idem da raspravim to sa njim! Ne može on tako da se ponaša prema tebi!“ Pre nego što zaključite da ga trener ne voli, razmislite postoji li još neko logično objašnjenje.
Nemojte uvek odlučivati umesto svoje dece. Dok su mali, mnogo je lakše i brže kada sve radimo umesto njih. Inače bismo svuda kasnili. Ali, samostalnost ne možete početi da razvijate u dvanaestoj godini života. Ona se razvija još od malih nogu. Da, biće nam teže kao roditeljima. Ali, deci će kasnije i te kako trebati ova veština.
Pazite kako se ponašate. Ako želite da imate snažnu, pametnu, moralnu i samostalnu decu koja neće odustati pred prvom preprekom i sami morate biti takvi. Razmislite kakav primer pružate deci, kako se postavljate pred teškim životnim izborima i na koji način se borite sa negativnim emocijama.
Imajte visoka, ali realistična očekivanja. Kada naiđu na prvu prepreku, nemojte reći: „Važi, ne moraš više ići u školu. Ako ti je suviše teško, nemoj više trenirati karate.“ Popričajte sa njima. Pronađite uzrok problema. Bodrite ih u svemu što rade. Ali, nemojte zaboraviti sve ono što znate o svom detetu. Ako se zaista nije pokazalo kao dobar fizičar, nemojte od njega očekivati da postane mali Ajnštajn. Sigurno ima i druge kvalitete koje možete jačati.
Naučite ih da budu odgovorna. Ako često zaboravljaju da urade domaći zadatak, nemojte ih Vi raditi umesto njih. Time im šaljete pogrešnu poruku. Oni moraju naučiti da budu odgovorna, jer nećete u svakom trenutku biti pored njih i ispravljati njihove greške. Neka se sami suoče sa njima.
Dajte im do znanja da ih volite. Bez obzira koliko uspešna ili neuspešna bila, Vaša deca moraju znati da ih Vi u svemu podržavate. Ona moraju znati da Vas neće razočarati ako dobiju lošu ocenu iz matematike. Ona moraju znati da ih obožavate čak i ako ne žele da treniraju fudbal. Zapamtite, Vaša deca ne mogu ispravljati Vaše propuste. Iako mnogo toga upijaju iz porodice iz koje potiču, ona poseduju svoj karakter, temperament i jedinstvenost. I nemojte misliti da se ova ljubav podrazumeva. Možda Vi to znate, ali deca to ne znaju. Zato i odrastaju u ljude koji upisuju fakultete koje ne vole, bave se poslom koji ne podnose, ostaju u zemlji jer biste se Vi razboleli od tuge.
U svetu ima dovoljno ljudi koji će Vašem detetu otežavati život. Nemojte Vi biti jedni od njih!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
