Svi bismo mi voleli da naše dete bude najpametnije… Toliko smo ponosni da ga na porodičnim ručkovima ispitujemo kao profesor na fakultetu, ne bismo li pokazali koliko je ono napredovalo i naučilo za nedelju dana. Da se ne lažemo, sa druge strane, želimo da pokažemo koliko smo posvećeni svom detetu i koliko truda i strpljenja ulažemo u naše najveće bogatstvo.
Međutim, pazite da ne preterate! Ukoliko insistirate na nečemu za šta malo dete nije zainteresovano u tom trenutku, aktiviraćete njegovu averziju. Možda bi se ono samo zainteresovalo za slaganje kockica, da pre tri meseca niste bili toliko dosadni sa istim. Možda bi i prišlo toj devojčici iz komšiluka, da ga niste silili rečenicom: „Hajde, priđi devojčici! Kakav si ti to dečak?“
Kada zahtevate nešto od dvogodišnjeg ili trogodišnjeg deteta, vodite računa da ti zahtevi budu jasni, koncizni i kratki. Neka rečenice budu jednostavne. „Gađajte“ glavnu stvar. Na primer, nećete mu reći: Danas ćemo ići u šetnju. Posle toga ćemo ručati. Kad budemo ručali, ići ćeš kod svog drugara Miloša. Dvogodišnje dete će najverovatnije samo zapamtiti da danas ide kod Miloša. Zna da će se lepo igrati njegovim igračkama. Sve ostalo će ispariti za tren oka. S’obzirom da ono još uvek nema predstavu o budućnosti, stvorićete sebi nepotrebnu nervozu, jer će Vam dete celog dana postavljati pitanje: „Kad idemo kod Miloša? Sad? A sad? Hoćemo sad?“
Ne. Vaše dete nije lenjo. Niti manje pametno. Svi mi funkcionišemo po tom principu. Eliminišemo nepotrebne informacije koje ničemu ne služe. Nismo ni svesni koliko informacija dobijamo putem naših čula. Ali, većinu njih odbacimo, jer nam u ovom trenutku nisu važne. To isto radi i dete. Zato, promislite pre nego što nešto kažete.
Ako želite da Vam dete pomaže u kućnim poslovima, neka to bude jedna po jedna aktivnost. Na primer: želite da operete sudove. Kažite detetu: „Dođi da zajedno operemo sudove.“ Savim dovoljno. Sve ostalo ostavite za kasnije kada tu aktivnost završite. Na taj način pomažete detetu da usmeri pažnju ka jednoj aktivnosti. A od izuzetnog je značaja da to vežbate sa njim, jer je ono u ovom uzrastu kao brzi leptirić – leti sa cveta na cvet. I u ovom slučaju, nemojte preterivati. Za sada je dovoljno da skloni svoje igračke. Ukoliko želi, može Vam pomoći da raširite veš. Svakog dana izaberite nešto. Važno je dete nauči da postoje kućne obaveze i da ono može i treba da učestvuje u njima. Ali, ne zaboravite da je njemu u ovom uzrastu najinteresantnija igra.
Kada želite da Vas dete posluša, vodite računa da ga ne prekidate u određenoj aktivnosti, jer Vas najverovatnije neće poslušati. Na primer, spremili ste ručak i zovete ga da dođe. Ono lepi sličice u album i verovatno Vas neće poslušati istog trena. Koliko mu treba vremena da zalepi tu sličicu? Minut? Ukoliko želite da naučite dete poštovanju, pokažite mu da i Vi poštujete kako njega, tako i njegovo vreme i aktivnosti. Pustite ga da zalepi to što ima i tada ga pozovite na ručak.
Pratite interesovanja svog deteta. Ukoliko primetite da voli slikovnice i knjige, pustite ga. Svako dete ima svojih faza kada voli da se igra određenom igračkom, gleda određene crtaće, voli da mu se čita samo određena priča. Poštujte to. „Poturite“ mu i neku drugu igračku, ali nemojte isuviše insistirati. Najvažnija je interakcija koju imate sa njim. Igrajući se sa tom omiljenom igračkom, Vi ga kroz priču i igru možete naučiti mnogo čemu. Naravno da je važna raznovrsnost stimulacije na ranom uzrastu. Ali, vodite računa da to više bude po njegovom ukusu, a ne po Vašem. Dete je jedinstvena ličnost i voleće drugačije stvari od Vas.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
