Stres je širok pojam i obuhvata čak i pozitivne promene u životu, kao što su: venčanje, selidba, promena posla… Za decu izvor stresa može biti banalna situacija: „Zašto mi Uroš nije dao njegovu igračku?“ Ali, uzrok dečijeg stresa može biti i mnogo ozbiljnija stvar, kao što je vršnjačko nasilje u školi.
Dok su deca mala, nemate nekih velikih problema. Ona svaku svoju emociju pokazuju otvoreno, bez imalo pardona. Čak i deca koja su stidljiva i povučena će određenim ponašanjem pokazati da ih nešto muči, samo ako ih pažljivo posmatrate. Međutim, kada malo odrastu, jurite ih da čujete kako je bilo u školi. Ko će od njih izvući kakve brige ih more?!
Ukoliko želite da pomognete svojoj deci da se izbore sa stresom, pre svega morate naučiti da ih osluškujete, ali i slušate. Na ranom uzrastu, deca još uvek ne mogu sakriti probleme sa kojima se suočavaju. Ali, s’obzirom da su sva deca drugačija, neka će ih pokazati otvoreno-plačući, dok će druga imati drugih znakova, na primer, promene u ponašanju. Ukoliko pažljivo posmatrate videćete da je dete u nekoj situaciji napravilo određeni izraz lica, povuklo se u sobu, uhvatilo roditelja za ruku ili se šćućurilo pored njega. Sve su ovo znaci da dete doživljava malu ili veliku dozu stresa. Kod školske dece već uveliko možete primetiti česte stomačne bolove, glavobolju, znojenje dlanova… Zato, naučite njihove jedinstvene znake ili simptome stresa!
Saslušajte svoje dete. S’obzirom da nam je kratak dan koji traje 24 časa, mi slušamo svoje dete tako što kuvamo ručak, peremo sudove, prostiremo veš…Ukoliko primetite da Vam je dete i malo zabrinuto zbog neke situacije, ostavite svoj posao na pet minuta i celim bićem se posvetite svom detetu. Saslušajte šta ima da Vam kaže, zagrlite ga i budite tu za njega. Možda mu nećete odmah rešiti problem, ali ćete mu pružiti ogromnu podršku.
Nemojte odmah osuđivati i kritikovati. Ukoliko dete sakupi dovoljno snage da Vam saopšti svoj veliki problem, nemojte odmah raspaliti paljbu: „Jel si ti normalan?! Zašto mi to nisi rekao?! Šta ćemo sada?!“ Umesto toga, prvenstveno se fokusirajte na rešenje problema. A ukoliko ima potrebe za nekom vrstom kazne, to učinite hladne glave.
Cenite njihova osećanja. Nikada, ali nikada im se nemojte podsmevati! Možda Vam dečiji problemi deluju smešno u odnosu na Vašu malu platu sa kojom morate da obezbedite porodici sve što je potrebno, ali ne zaboravite da oni nemaju mnoge veštine koje imate Vi.
Ukoliko primetite da Vaše dete pokazuje fizičke simptome kada reaguje na stres, pronađite tehike koje će ga opustiti. Na primer, kao i odrasli i dete može imati ubrzan rad srca, ubrzano disanje, mučninu… Naučite dete da udahne vazduh kroz nos, napuni pluća, napravi sekund pauze i izdahne vazduh kroz usta. Ovo ponavljajte sve dok ne primetite da se dete smirilo.
Budite otvoreni u komunikaciji i bliski. Naučite svoje dete da uvek, svakog trenutka može da Vam se obrati za savet ili pomoć. Makar to bilo i u tri sata ujutru. Zamislite dete koje se bori u školi sa vršnjačkim nasiljem. Teško mu je. Strašno mu je! A sad, zamislite to isto dete koje nema dovoljno poverenja u svoje roditelje. Ono ne govori nikome kroz šta prolazi. Ćuti i trpi, jer se boji reakcije roditelja.
Zato, krenite na vreme. Nećete ništa postići ako nemate blizak odnos sa detetom. A on počinje da se gradi od samog rođenja. Nemojte misliti da je kasno. Nikad nije kasno da krenete iznova. Barem pokušajte!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
