Sasvim je normalno da svaki roditelj svoje dete voli najviše na svetu. Za Vas je ono najbolje, najlepše, najsposobnije, najinteligentnije… Prijateljima i rodbini prepričavate prve korake, reči, rečenice i smešne izjave. Pokazujete im slike. Čini Vam se da nijedno drugo dete nije toliko simpatično kao Vaše.
Znam da Vam krenu suze radosnice svaki put kada gledate predstavu u kojoj Vaše dete učestvuje ili nešto recituje. Ponosni ste do neba i imate svako pravo na to. Ponosni ste na svaki pogled, pokret i reč koja potekne od Vašeg deteta. Međutim, ukoliko želite da budete dobar roditelj, važno je da budete objektivni.
Šta to znači? Budite svesni da niko nije savršen, pa čak ni Vaše dete. Ono sigurno ima svojih mana. Ponekad bude nevaljalo, ne posluša Vas ili bude nepravedno prema drugima. Ukoliko se pogrešno postavite u ovakvim situacijama, povećavate verovatnoću da Vam dete postane razmaženo i da odraste u osobu na koju nećete biti ponosni.
Ukoliko niste svesni mana svog deteta, ne podstičete ga samo da bude razmaženo, već ga puštate da ne razvije sve one veštine i sposobnosti koje je moglo da razvije vežbom i trudom. Niko od nas se nije naučen rodio. Uobličili smo i istančali neke veštine samo zbog toga što nam u početku nisu nikako išle. Međutim, neko je bio iskren prema nama. Neko nam je rekao: „Možeš ti to bolje!“ U većini situacija, to su bili naši roditelji (direktno ili indirektno).
Ukoliko Vas vaspitač iz vrtića pozove sa strane i kaže da je zabrinuto za razvoj govora Vašeg mališana, nemojte se odmah ljutiti i ubeđivati ga kako Vaše dete razgovetno priča. Vi ste možda naučili sve te čudne reči i znate šta one znače, ali ga možda niko drugi ne razume. Ovakav stav može naštetiti samo Vašem detetu. Ono će najviše biti pogođeno.
Ukoliko Vas pozove učitelj iz škole i kaže da je Vaše dete lupilo šamar nekom drugaru, nemojte odmah reći: „To nije istina! Moj sin to nikad ne bi uradio!“ Time automatski zatvarate vrata. Ne samo učitelju, školi i sistemu, već i Vašem detetu. Možda je iz nekog razloga pomislilo da je to u redu ili da nije ništa strašno. Možda je to videlo u nekom crtaću. Možda je zbog nečeg ljuto ili neraspoloženo. Možda mu nešto nedostaje. U svakom slučaju, Vi kao roditelj se time morate ozbiljno pozabaviti.
Ako primetite da je Vaše dete povučeno i teško uspostavlja kontakt sa drugom decom, nemojte misliti kako su druga deca gruba. Možda i jesu. Ali, ipak ispitajte mogućnost da Vaše dete nešto ne radi kako treba. To ne znači da Vi nemate poverenja u njega ili mislite da je nesposobno, ali nemojte u startu odbaciti mogućnost razvoja. Bolje je da pokažete Vašem detetu kako da bude opuštenije i prvo započne razgovor, te mu na taj način usadite veštinu koja će mu koristiti tokom čitavog života. Nemojte uvek kriviti druge!
Ukoliko postoji bilo kakav problem sa detetom, roditelji ga doživljavaju kao lični neuspeh. To sigurno jeste teško i bolno, ali ćete mnogo više postići ako uradite nešto po tom pitanju. Svačije dete može da pogreši. I Vaše, i moje, i komšijino. Ali, zbog toga smo tu. Zbog toga smo roditelji. Kada dete u nečemu pogreši, treba mu pokazati na koji način se to može ispraviti. Nije smak sveta. Za sve postoji rešenje.
Možda neće biti brzo i biće potrebno dosta vremena, kako za našu tako i za dečiju promenu, ali ona je i te kako moguća. Važno je da je ne odbacite u samom startu, bez razgovora i bilo kakvog pokušaja. Ne zaboravite da ćete kao roditelj milion puta morati da radite nešto što Vam se ne sviđa i za šta je potrebno mnogo volje i snage, kako biste svoje dete izveli na pravi put.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
