Tačno je da deca još uvek nisu dovoljno zrela kako bi shvatila svet odraslih i pravila koja važe u društvu. Tačno je da imaju svojih faza kada postaju nemoguća u nečemu i kada za neke stvari trebamo zažmuriti i pustiti ih. Tačno je da, kao roditelji, ne moramo i ne možemo voditi baš svaku bitku, jer ćemo biti isrpljeni zbog malih stvari i izgubiti rat.
Koliko puta su se Vaša deca ponašala neprimereno? Sigurno ne možete to izbrojati. Svako dete će imati dane u kojima neće želeti da opere ruke pre jela, stavi svoje igračke na mesto, uradi odmah domaći zadatak ili Vas ne posluša kada kažete da nema skakanja po krevetu. To je očekivano. Dete upija svet oko sebe i pokušaće da sprovede sve što je čulo ili videlo.
Međutim, tu ste Vi. Roditelj koji će u svakom trenutku reći šta je primereno, a šta nije. Roditelj koji će svojim primerom pokazati da nije u redu govoriti ružne stvari u trenutku kada nam je teško premostiti bilo kakvu prepreku ili nas neko iznervira svojim postupcima.
Vaše dete će čuti razna pogrdna imena i psovke od svojih vršnjaka. Koristiće ih u svom govoru kada je sa njima. Međutim, ne trebate zaboraviti na sledeću važnu stvar: Vi niste drugar iz vrtića, škole ili ulice! Vi ste roditelj! I dete sa Vama ne može razgovarati kao da Vas je pronašlo na ulici. Ono mora da nauči da poštuje svoje roditelje i starije osobe. Iako, nažalost, ovo pravilo sve manje važi u današnjici koja je puna naopakih vrednosti, molim Vas, insistirajte na njemu!
U suprotnom, probudićete se jednog dana i shvatiti da je glava kuće, zapravo, Vaše dete! Razgovaraće sa Vama kako god želi! A Vi ćete se pitati gde ste pogrešili! Naravno da neke njihove potrebe stavljamo u prvi plan! Naravno da živimo za svoju decu i da ih volimo najviše na svetu! Naravno da želimo da postanu ravnopravni članovi našeg doma. Time ih učimo poštovanju, samostalnosti, izboru… Ali, to ne znači da deca ne trebaju poštovati svoje roditelje!
Škole su prepune besnih roditelja koji smatraju da njihova deca nisu trebala dobiti ocenu manju od petice! Svako odeljenje ima barem nekoliko đaka koji smatraju da se mogu ponašati kako god žele i hoće. Zar tome učimo svoju decu?
Izumire dobrota, poštenje, iskrenost… Jedno je kada učite decu da budu samostalna i snalažljiva u svetu koji ih okružuje, a sasvim drugo kada ih učite da gaze po svima i svemu kako bi postigla svoj cilj! Zato, kada Vam se dete sledeći put brecne ili Vam kaže ružnu reč, nemojte okrenuti glavu i nastaviti da radite to što radite! Stanite! Odreagujte! Popričajte sa njim! Kaznite ga oduzimanjem nečeg što voli ili odlaskom u ćošak! Samo odreagujte! Jer sve je više dece i odraslih koji nemaju ni mrvu osnovnog vaspitanja! A sami smo krivi za to!
Jurimo karijeru i novac, kako bismo deci priuštili ono što žele! A zapravo, propuštamo da im pružimo ono osnovno: razgovor, savet, zagrljaj, izvinjenje, podršku, pomoć… Udaljili smo se! Ne samo od svojih kolega i komšija, već i od svoje porodice! Ne želimo da se mešamo, teško nam je da se potrudimo, ne želimo da se izlažemo konfliktu…
Vremena su teška, ali nemojte okretati leđa svojoj deci! Čitajte između redova! Možda je ono sa pravom ljuto, tužno, bespomoćno… Možda mu nešto nedostaje! Ali, naučite ih da to traže na lepši način! Naučite ih osnovama ponašanja! Ne mogu razgovarati sa Vama kako im se prohte! Poštujte ljude oko sebe i naučite to isto i svoju decu!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
