Novija istraživanja pokazuju da od ovog poremećaja pati oko 1% dece i adolescenata. Na uzrok poremećaja utiče niz genetskih i sredinskih faktora, ali precizan odgovor još uvek ne postoji. Češći je kod dece koju su roditelji preterano štitili, ali i preterano kritikovali. Pojavi simptoma prethodi jak stres. Manifestuje se kroz intenzivnu strepnju i iracionalne strahove, koji su povezani sa neželjenim, ali ponavljajućim mislima i postupcima.
Na primer, dete konstantno proverava da li su zaključana vrata od stana. Broji određene predmete prilikom šetnje do škole. Ne može da ode u krevet, ukoliko igračke ne složi po boji ili veličini. Zahteva da mu se hrana priprema na određen način. Izbegava jesti van kuće, jer smatra da će se otrovati. Ne želi da ode iz kuće dok tri puta ne opere ruke… Svako dete ima drugačiji ritual, u zavisnosti od njegovog karaktera, obaveza, navika… Ali, zajednička karakteristika jeste ponavljajući tok.
Dok odrasli kriju simptome, jer prepoznaju da su njihove opsesije i kompulzije iracionalne, deca ne moraju biti svesna toga. Imaju potrebu da svojim roditeljima priznaju sve svoje postupke za koje smatraju da su loši. Kritika i stres im pojačavaju simptome. Nestabilni su i niskog samopoštovanja, jer primećuju da su drugačiji od svojih vršnjaka.
Ukoliko primetite slične simptome kod svog deteta, obavezno konsultujte psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Ono što nikako ne smete činiti, jeste da ga kažnjavate. Ovaj poremećaj se često tretira lekovima, uz psihoterapiju gde dete uči kako da savlada iracionalne strahove, bez ponavljajućih misli ili postupaka. Iako imate ključnu ulogu u oporavku, ne možete sve postići sami. Stručnjak će Vam objasniti kako trebate da se ponašate i reagujete u određenim situacijama.
Važno je da popričate i sa ostalim članovima porodice i upoznate ih sa tokom poremećaja. Ne smete dozvoliti da se brat ili sestra šale na račun njihovih simptoma. Što se pre pristupi lečenju, dete će očuvati pozitivniju sliku o sebi i važne delove života održati funkcionalnim.
Dete se treba baviti stvarima koje voli. Važno je da se ostvaruje kroz sport ili neki hobi, jer će na taj način imati manje prostora da se bavi opsesijama i ponavljajućim radnjama.
Obavezno kontaktirajte školu, jer ako se poremećaj ne tretira kako valja, školski uspeh i prijateljstva mogu biti ozbiljno ugrožena. Deca sa opsesivno kompulsivnim poremećajem izbegavaju druženja, usmeno odgovaranje ili bilo kakvo javno izlaganje. Vršnjaci se često šale na njihov račun. Škola treba uticati na takvo negativno ponašanje. Uprkos tome, za napredak je od velikog značaja da održe što bolju i pozitivniju sliku o sebi.
Potrebno je da i sami pronađete podršku stručnjaka. Iako ste roditelji koji žele da učine apsolutno sve za svoje dete, važno je da znate da niste svemogući i da određena ograničenja ipak postoje. Često ćete tražiti greške u sebi u načinu vaspitanja. Osećaj krivice će Vas pratiti u svim fazama.
Nemojte kriti simptome Vašeg deteta. Ukoliko ne posetite stručnjaka na vreme, Vašem detetu će biti sve teže u svakodnevnom funkcionisanju.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
