Koliko puta ste se našli sa svojom prijateljicom na kafi, ali niste mogle da vodite nijedan normalan razgovor? Obožavate je i volite njeno društvo, ali shvatate da ona nije ista kada su joj tu deca. Pogotovo ako su deca mala. Čim počnete neku temu, njena deca traže vodu, sok, piški im se, ne žele da sednu, ona ustaje i juri za njima… Ponekad su toliko nevaljala da Vas prekidaju na svaka dva minuta. Na kraju se samo pozdravite i rastanete uz njenu rečenicu: „Izvini, deca su mi nemoguća. Moramo kući.“
Osećaj neprijatnosti i iritantnosti u prisustvu tuđe dece se češće javlja kod osoba koje se još uvek nisu ostvarile kao roditelji. Ali, nije nimalo redak ni kod odraslih koji su već postali mame ili tate. S’obzirom da deca ne umeju da kriju svoje emocije i mišljenje, često možete čuti: „A zašto imaš tu veliku bubuljicu na licu? Zašto imaš debeli stomak? Kakvi su ti to nokti?“ Iako smo svesni da su u pitanju samo deca, ovakve izjave nas mogu poljuljati, ukoliko smo nesigurni u sebe ili svoj izgled.
Čak i kada ste se ostvarili kao roditelji, tuđa deca Vas mogu iritirati. Vaša deca su drugačija. Imate autoritet nad njima. Nisu toliko nestašna i nemoguća. Nisu pričljiva u toj meri. Naučili ste ih da Vas ne prekidaju kada razgovarate sa drugima. Isto tako, čest je slučaj da Vi imate stariju decu, dok Vaša prijateljica ima malu. Uveliko ste zaboravili sve nemoguće faze kroz koje ste prošli zajedno sa svojom decom i ne želite da ih slušate ponovo.
Šta možete da uradite po tom pitanju? Razmislite kakvo ponašanje tuđe dece Vas iritira? Tuđe dete Vas može podsetiti na nekog odraslog, sa kim i niste u najboljim odnosima. Na primer, tuđe dete poseduje određenu crtu ličnosti sa kojom niste mogli da se izborite i zbog toga ste i prekinuli svaki odnos sa određenom osobom.
Ukoliko smatramo da nismo dovoljno dobri roditelji i ne znamo kako da se izborimo sa određenim problematičnim ponašanjem, nestašluci tuđeg deteta nam mogu izuzetno smetati.
Ukoliko nismo objektivni, pa smatramo da se naše dete nikad ne ponaša na neadekvatan način, možemo pogrešno protumačiti postupke tuđe dece. Na primer, dete naše prijateljice trči i ne može da sedne zbog toga što je nestašno i nevaljalo, a ako to uradi naše dete znamo da danas nije bilo mnogo napolju, te mu je potrebno da se isprazni.
Možda uporno pokušavate da se spustite na dečiji nivo, ne bi li Vas određeno dete zavolelo. Sva deca su drugačija. Vole različit pristup. Zato, budite svoji. Deca primećuju kada niste iskreni i znaju burno da odreaguju na takav način ponašanja.
Ukoliko Vaša prijateljica ima ozbiljnih problema sa autoritetom i vaspitanjem svoje dece, možda možete popričati sa njom. Imajte na umu da su roditelji posebno osetljivi na takvu vrstu kritike, te joj saopštite lepo i bez ikakvog napada. Vodite računa koje reči koristite. Ukoliko ste i sami roditelj, posavetujte je kako ste Vi izlazili na kraj sa različitim razvojnim fazama.
Imajte razumevanja. Deca su samo deca. Potrebne su im granice, pažnja i doslednost, ali im je potrebno i dovoljno fizičke aktivnosti. Ukoliko su samo mala, nemojte ih ozbiljno shvatati i pustiti da Vas njihovi nestašluci lično dotaknu. Setite se kakvi ste Vi bili kao dete. Možda ste i Vi imali neku fazu u kojoj ste bili zaista nemogući, a eto, sada ste u potpunosti zreli i stabilni.
Predložite svojoj prijateljici da se ponekad, kada je to moguće, vidite nasamo. Sigurno će i njoj prijati da se malo isključi iz uloge majke. Ali, budite i prijatelj. Nemojte je uslovljavati sada, kada se njen život promenio iz korena. Svaki roditelj svoju decu voli najviše na svetu i predstavljaju najveći prioritet. Budite fer.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
