Ponekad, kao roditelji, imamo dvostruke aršine. Želimo da nam deca budu savršena. Toliko ih volimo, da ne može biti drugačije. U najmanju ruku, želimo da budu srećna, uspešna, vredna i uporna. Zbog toga smo ih upregli kao vojnike u vojnoj vežbi. Međutim, mi ne posedujemo ni jednu od traženih osobina ili kriterijuma.
Na primer, učimo decu lepom ponašanju. Govorimo im kako treba održavati higijenu, kako pravilno koristiti pribor za jelo, kako se svima treba lepo javiti, kako se treba ponašati u gostima ili kada isti dođu kod nas, kako sa svima trebamo deliti, pomagati starijim osobama ili bilo kome ko se nađe u nevolji…
Isto tako, učimo ih osnovama komunikacije. Govorimo im kako ne smeju da viču, prekidaju Vas dok razgovarate sa nekim drugim, kako trebaju da nauče da saslušaju druge, ali istovremeno hrabro i samouvereno iznose svoj stav i svoje mišljenje…
Učimo ih i određenom ponašanju, štetnim i korisnim navikama. Najzanimljivije su mi one kada govorimo svojoj deci da ne smeju pušiti ili piti, jer je to izuzetno štetno po njihov organizam… Pitam se šta od toga mi, kao roditelji, zaista radimo?
Da li ste i Vi uporni i vredni do neba ili kada dođete sa posla, sednete i ne možete da se pokrenete? Kada Vas dete pita da li ćete danas negde ići, odgovarate da ne možete jer ste preumorni od svih obaveza…
Da li se smejete? I kada ste se poslednji put nasmejali onako iskreno od srca? Da li perete zube onoliko često koliko Vam je stomatolog rekao ili se ne možete nakaniti da odete na redovnu kontrolu zbog straha? Javljate li se svojim komšijama? Pomažete li osobama koje su u nevolji ili samo produžite ne želeći da se mešate? Da li cvrkućete ispred svojih gostiju, a onda ih ogovarate jer imaju ogromnih mana?
Da li vičete? Kada se posvađate sa svojim bračnim partnerom, da li se durite, vičete jedno na drugo ili sednete i mirno, staloženo i otvoreno razgovarate o problemu koji imate? Da li iznosite svoj stav javno ili onako kako Vam odgovara i u zavisnosti od koristi koju imate?
Da li pijete kafu, pušite ili konzumirate alkohol? Ovde spadaju i one čaše vina koje služe za opuštanje tokom dana…
Deca Vas mogu čuti i možda će Vas i poslušati. Ali, pre će oponašati svaku Vašu reakciju i rečenicu za koje mislite da nisu videli ili čuli. Ukoliko želite da Vam deca budu savršena, to morate i Vi postati. A to i nije tako jednostavno, zar ne?
Kada se sledeći put budete pitali: „Ne znam odakle mu ta reč? Mi baš vodimo računa o načinu na koji razgovaramo.“, zapitajte se da li u svakom trenutku lepo razgovarate ili Vam se i omakne po koja? Budite pravilan uzor svojoj deci. Vi ste njihovi heroji. To je teško zaslužiti u ovom pokvarenom svetu. Zato, budite ponosni na to i budite ona osoba koja želite da Vaše dete postane. Tek tada nećete grešiti. Barem ne mnogo i svakodnevno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
