Ne postoji nijedan roditelj koji se u nekom trenutku nije osetio bespomoćno. Vaše dete je nevaljalo. Šta god da uradite – ne uspeva. Primenjujete jednu, drugu, treću kaznu, a Vaše dete je sve gore i gore. Bezobrazne dečije rečenice odzvanjaju u Vašoj glavi: „Neću! Ma nemoj! Šta mi možeš! Pa šta ako nisam pospremio svoju sobu!“
Imate osećaj kao da ste lik iz crtaća kojem para izlazi na uši. Toliko ste besni! Počinjete da vičete! Ali, Vaše dete je i dalje uporno. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, izgovarate sledeće: „Sačekaj da ti otac stigne kući, pa ćeš videti!“ Lupate vratima i odlazite u drugu prostoriju.
Da li znate koju poruku ste poslali svom detetu? U maminoj glavi odzvanja osećaj krivice: „Ja sam mama koja nema autoritet. Ne znam da postavim granice. Nisam dosledna u svojim zahtevima. Ne znam kako da izađem na kraj sa svojim detetom.“
U dečijoj glavi to, otprilike, izgleda ovako: „Sa mamom mogu da radim šta god hoću. Ona me neće kazniti. Sva dok tata ne dođe, biće po mom. Iskoristiću ove dragocene trenutke.“
Kada se Vaš suprug vrati sa posla, stvari se mogu razvijati u dva smera. Ukoliko imate usklađene vaspitne stilove, suprug će Vas podržati. Porazgovaraće sa detetom ili će ga kazniti i problem će biti rešen. Sa druge strane, može se desiti da Vaš suprug prolazi kroz ozbiljne probleme na poslu. Ova situacija će mu izgledati smešno i Vaše dete neće dobiti nikakvu kaznu.
Kako god okrenete, rezultat nije dobar. Detetu niste dali do znanja da svako neodgovarajuće ponašanje nosi određenu negativnu posledicu. Ono će znati da i sutra može da se ponaša na identičan način. Ukoliko nekoliko puta ponovite istu grešku, to će postati stvar navike.
Sa druge strane, na ovaj način možete naštetiti odnosu između deteta i supruga. Zbog čega se igrate dobrog i lošeg policajca? U ovom slučaju, Vaš suprug je uvek loš policajac. Takav stav može ozbiljno ugroziti otvoren i blizak odnos između tate i deteta.
Umesto toga, pronađite svoj način. Možda niste osoba koja je visoka dva metra. Možda imate nežan glas, pa čak i kada podviknete, ne dopirete do svoje dece. Ali, to ne znači da ne možete biti autoritet. Pokušajte nešto drugačije.
Osmislite kaznu. Kazna može biti zabrana vožnje rolera, igranje kompjuterskih igrica, gledanje crtaća, druženje sa drugarima, oduzimanje omiljene igračke… Bilo šta što je Vašem detetu jako važno. Autoritet možete imati čak i ako normalno govorite. Važno je da Vas dete čuje. Ali, ukoliko želite da izgradite autoritet, to morate činiti od malih nogu. Ne možete popuštati detetu do njegove 14. godine, a onda uzeti stvar u svoje ruke. U većini slučajeva, to ide jako teško ili ne ide nikako.
Odmah rešite stvar. Nemojte odugovlačiti. Ukoliko ste isuviše besni, možete izbrojati do deset. Ali, nakon te pauze, morate Vi da budete osoba koja će porazgovarati sa svojim detetom, a ne Vaš suprug. Ukoliko dete pogreši u Vašem prisustvu, Vi rešavajte situaciju. Ukoliko to učini u prisustvu tate, neka on reši problem.
Ispred deteta uvek nastupajte udruženo. Jedino tako ćete uspeti u svojoj misiji. Nemojte prebacivati autoritet i odgovornost svom partneru. Dete mora poštovati oba roditelja. A u tome ćete uspeti samo ukoliko sami sebe poštujete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
