Teška je ekonomska situacija u zemlji. Srećni ste što imate taj posao, jer znate mnoge koji nikako ne mogu da se zaposle. Rade ono što moraju. Vi ste uspeli. Radite u struci. Plata je dobra. Teško je i naporno, ali kome danas nije? Zbog toga ste na poslu po ceo dan. Ne smete da posustanete, jer znate da svakog trenutka može da Vas zameni neko bolji.
Nedostaje Vam partner, ali ne možete ništa da uradite povodom toga. Kada se vratite kući, umorni ste. Nije Vam ni do čega drugog, osim do kreveta i televizora. Moguće je i da ste oboje u takvoj situaciji. Radno vreme Vam je slično i radite po ceo dan. Međutim, obično se jedan od partnera oseća zapostavljeno. On bi želeo da s’vremena na vreme pogledate neki film, odete na piće ili romantičnu večeru, prošetate se zajedno i razgovarate. Ali, sve se svede na taj čuveni vikend. Mislite da ćete se posvetiti svom partneru, međutim, radite sve ono što niste stigli tokom radne nedelje.
I posle određenog vremena počinje nezadovoljstvo. Više niste partneri, već samo cimeri. Osećate veliku udaljenost među Vama. Jedan od partnera je u potpunosti odustao. Obično onaj koji ima kraće radno vreme. On počinje da vodi svoj život. Više Vas ne čeka. Ako želi na piće, izaći će sa svojim najboljim prijateljem. Nema više razumevanja.
To nije fer sa njegove strane. Vi ste vredni i radni. Želite da obezbedite dovoljno novca, kako biste kasnije mogli da uživate. Da li to baš tako? Da li stvarno imate toliko posla da ne možete da pošaljete kratku poruku svom partneru? Da li je važnije spremanje stana ili jedan otvoren razgovor sa partnerom u kojem ćete ostvariti bliskost i razumevanje? Da li ostajete duže na poslu zbog ogromnog broja obaveza ili bežite od onog što Vas čeka kod kuće?
Nije pogrešno želeti uspeh i juriti karijeru. Ali, ukoliko ste u ozbiljnoj vezi ili braku, tada je važno udovoljiti kako jednoj tako i drugoj strani. Kompromis je izuzetno važan. Ponekad će biti po Vašem, a ponekad po partnerovom. Bez obzira na količinu i težinu obaveza, uvek morate imati vremena za sebe i svog partnera.
Ukoliko imate decu, stvari postaju komplikovanije. Ona se možda neće tako lako snaći kao Vaš partner. Ona će pokazati nezadovoljstvo na milion i jedan način. Možda će postati agresivna u vrtiću ili školi. Možda će postati povučena i neće želeti da se druže sa svojim vršnjacima. Možda neće želeti da jedu ili će početi da piške u krevet tokom noći. Svako dete je drugačije. Ali, ukoliko obratite pažnju, uočićete te važne signale koje nikako ne smete zanemariti.
Postavite prioritet. Nemojte dozvoliti da Vam porodica toliko trpi. Razgovarajte. Odvojite barem pola sata za svog partnera i negu postojećeg odnosa. U suprotnom, naći ćete se u sličnoj klopci kao mnogi parovi koji su nezadovoljni svojim bračnim životom.
Zbog toga „pucaju“ na sve strane. Ništa osim posla im ne ide od ruke. I na kraju imaju sav taj neophodan novac, ali nemaju sa kim da ga potroše. Vratimo se nekom ranijem tempu, kad god imamo prilike za to. Niko ne traži od Vas da date otkaz na poslu. Pa čak ni Vaš partner. Ali, sigurno nije tako teško pružiti onaj minimum vremena neophodan za svaki brak. Jer, nijedan odnos nije opstao bez konstantnog ulaganja. Tako je u poslu, ali je tako i u životu. Budite svesni toga i nemojte se kasno setiti da je Vaš partner bio tu za Vas u mnogim teškim situacijama. Sigurno ne zaslužuje da ostanete duže na poslu, ako to nije zaista neophodno. Obradujte ga nekim sitnicama. Po mogućstvu, nematerijalnim. Takva pažnja mnogo više znači.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
