Svi bismo mi voleli da imamo decu kojoj možemo verovati i koja nama veruju. Međutim, ovakav odnos je kompleksan i gradi se veoma dugo – svakim našim postupkom, reakcijom i razgovorom. Ali, nažalost, dovoljna je i jedna sekunda kako bi se poverenje izgubilo.
Većina roditelja se prvi put ozbiljnije sreće sa poverenjem kada deca krenu u školu. Tada počinju mnoge dečije laži vezane za domaće zadatke, obaveze i loše ocene. Mnoge stvari saznajemo od drugih roditelja ili tek kada odemo na roditeljski sastanak. Sledi pubertet kada poverenje između roditelja i dece može biti samo misaona imanica.
Kako izgraditi poverenje između roditelja i dece? Sa izgradnjom poverenja se kreće veoma rano. Beba stiče poverenje u majku, tako što će ona reagovati na sve njene potrebe za hranom, odmorom, podrškom, maženjem… Kasnije se ovaj odnos stiče teže. Osim ljubavi i pažnje, morate adekvatno reagovati na sve faze razvoja i prepreke koje one donose. Evo kako to da učinite:
Budite uvek dostupni Vašem detetu. To ne znači da ćete sa njim fizički provoditi 24 časa dnevno. To znači da ćete biti tu i pružiti podršku onda kada je neophodna. Ako vidite da je dete zbog nečega jako uznemireno, nemojte ga savetovati dok kuvate ručak, sređujete kupatilo ili čitate mailove. Ostavite sve, sednite sa detetom i razgovarajte.
Pustite ga da pogreši. Nemojte ići za njim i raditi stvari umesto njega. Na taj način mu šaljete poruku kako ono ne može ništa samo. Svako od nas, ponekad, pogreši. I to je deo naše ličnosti. Osoba koja nas voli – to će i prihvatiti. Nemojte preneti svom detetu pogrešan utisak – da ga volite samo onda kada je uspešno ili kada učini nešto dobro. Na taj način dete neće steći ono osnovno – poverenje u sebe samog. Ova veština mu je neophodna u životu.
Nemojte ga preterano kontrolisati. Iako ste veoma brižan roditelj, nemojte preterivati u kontroli. Postoje mnoge stvari koje Vaše dete može učiniti samo. Ukoliko ga stalno ispitujete i kritikujete, ono Vas neće doživeti kao osobu koja brine, već kao osobu koja nema poverenja i koja sumnja u njegove kvalitete i sposobnosti.
Nemojte se podsmevati svom detetu. Možda Vam njegov problem izgleda smešno, ali njemu je on strašan. Sednite i pokušajte da ga rešite zajedno.
Ako mu nešto obećate, to morate i ispuniti. Nemojte mu davati lažna obećanja, samo ako želite da ga smirite. Ukoliko ga izneverite, ono će Vam sve manje i manje verovati.
Rešavajte probleme na vreme. Ukoliko se desi bilo kakav konflikt između Vas i Vašeg deteta, pokušajte da ga rešite što pre. Nemojte biti ponosni. Vi ste odrasla osoba, a samim tim zreliji i odgovorniji. Pokažite detetu kako se funkcioniše čak i onda kada nije sve savršeno.
Nemojte zaboraviti sledeće: poverenje je dvosmerno. Učinite sve kako biste stekli i održali poverenje svog deteta. Ali, što je dete starije, nailazite na razne situacije u kojima se pitate da li da verujete svom detetu. Ukoliko Vas dete slaže, ne shvatajte to toliko lično. Zapitajte se zbog čega je to uradilo? Da li ste možda suviše strogi? Da li imate prevelika očekivanja od Vašeg deteta? Na kraju krajeva, pitajte svoje dete.
Za izgradnju poverenja ne postoji nekakav „instant recept“. Potrebno je mnogo ljubavi, pažnje, strpljenja, zrelosti, razgovora i otvorenosti. Negujte ih svakog dana. Ne postoji određeno vreme kada ćete razvijati poverenje. Ono se razvija i kada šetate, igrate se, kupujete, uspavljujete dete…Svaki zajednički momenat je važan.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
