Osobe koje imaju strah od samoće ne žele da budu same. Čak i kada se desi da između dve veze provode vreme same sa sobom, brže bolje jure partnera sa kojim će biti u narednom periodu. Čak ni njihovi dugogodišnji prijatelji se ne sećaju nekog dužeg perioda kada je ova osoba „odmarala“ od suprotnog pola.
Iza straha od samoće se mogu kriti pogrešna uverenja koja gajimo. Imamo veoma nisko samopoštovanje i smatramo da kroz život ne možemo prolaziti sami. Uvek nam treba neko ko će nam biti oslonac i vetar u leđa. Smatramo da bolje funkcionišemo u dvoje. Čak i kada nam se ne sviđa veza u kojoj se nalazimo, ne žurimo da je okončamo. Taložimo probleme ispod tepiha, ne razgovaramo o njima ili smo konstantno u nekom problematičnom emotivnom statusu, kada ne ostavljamo svog partnera iako veza ne valja.
Ovakav način razmišljanja je karakterističan za dugogodišnje parove. Iako znaju da to više nije to, ne odlučuju se za raskid, jer su navikli da budu zajedno. Imaju snage za razlaz samo ako su već upoznali nekog novog ko im se može svideti i postati potencijalni partner.
Lepo je kada nekog volite i srećni ste uz njega. Ali, ako to nije slučaj, vreme je da se stavi tačka. Samoća može doneti i mnoge lepe stvari. Upoznajte sebe. Imajte više vremena da se posvetite svom hobiju ili stvarima koje zaista volite. Razmišljajte o svojim greškama i učite. Na taj način možete izbeći iste greške u nekoj novoj vezi. Budite zreliji i mudriji. Učite šta želite, a šta ne želite.
Kada završite vezu u kojoj niste bili zadovoljni ili Vas partner ostavi, smatrate da nikad više nećete biti srećni. Mislite da nikad nećete upoznati osobu sa kojom ćete se slagati. Mislite da ćete zauvek biti sami. Nemojte ići u tu krajnost. Nikad ne znate šta se krije „iza ćoška.“ Budite otvoreni i druželjubivi. Nemojte se zatvarati u četiri zida.
Mnogi brakovi opstaju zbog straha od samoće. Do razvoda dolazi tek onda kada postane nesnosno i više se ne može izdržati ni jedan jedini dan. U tom slučaju pate obe strane. Mnogo je gore ukoliko imate decu, jer tada i ona ispaštaju. Za decu je zaista bolje da imaju oba roditelja. Ali, ako se ta dva roditelja ne trpe i ako ne funkcionišu u svom partnerskom odnosu, deci se može naneti više štete nego razvodom. To što ste se razveli, ne znači da nećete biti dobri roditelji. Čak i nakon razvoda, roditelji moraju ostati u kontaktu kako bi se dogovarali o svemu vezanim za decu. Naravno, ukoliko je to moguće i nisu u pitanju neki ekstremni slučajevi.
Naučite da volite i cenite sebe. Ukoliko intenzivno strahujete od samoće, obratite se stručnjaku. Sa njim možete podeliti sve ono o čemu niste smeli sa drugima da razgovarate. Možda ćete shvatiti uzrok svoje nesigurnosti i početi intenzivno da radite kako biste premostili tu teškoću.
Samim tim tražićete drugačije partnere. Razumećete sve svoje zablude i pokušavati da ih izbegnete. Na taj način možete upoznati mnogo stabilnijeg i zrelijeg partnera, nego što je bio onaj prethodni. Na kraju krajeva i Vi ste zreliji. Ne plašite se samoće. Ona je tu da nas nauči. U njoj se isto može uživati. Sve zavisi na koji način ćete je posmatrati.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
