Roditeljstvo je veoma težak posao. U svemu morate imati meru. Bez obzira koliko Vam je loš dan i ko Vas je iznervirao na poslu, sa svojim detetom morate imati strpljenja. Morate znati kada trebate da budete strogi, kada možete malo da popustite, kada morate da kaznite dete, kada da obavite ozbiljne razgovore i kada da napravite pogled na osnovu kog će detetu sve biti jasno.
Često čujem sledeće izjave roditelja: „Ali, ja to ne mogu. Ne mogu da ga kaznim. Ne mogu da ostanem ozbiljan.“ Da li stvarno mislite da je roditeljima lako kada moraju da podviknu? Da li mislite da je lako kada dete morate kazniti, tako što ćete mu oduzeti omiljenu igračku, jer zbog nje ne želi da spava iako je preumorno? To je najgori osećaj na svetu. Ono Vas pogleda svojim slatkim okicama i kaže: „Mama, izvini. Neću više.“ A Vi morate da istrajete. Iako Vam se srce cepa. Ali, morate! Znate da to radite kako biste svoje dete izveli na pravi put.
Roditeljstvo je kombinacija ljubavi i doslednosti. Ako smatrate da se nešto ne sme, onda se to zaista ne sme. Ne možete mu dozvoliti da pojede pola kilograma čokolade, zato što je tako slatko jede. Ne možete mu dozvoliti da ostane ceo dan u kući, gledajući crtane filmove ili igrajući igrice, jer Vi tada imate vremena da sredite celu kuću i prelistate časopis na miru.
Deca najviše uče od nas. Pružite im primer. Ponašajte se onako kako želite da se Vaša deca ponašaju. Kada uđu u pubertet, imaće dodatnih uticaja koji se zaista kose sa svim onim što ste ih Vi učili. Ali, oni ih neće tek tako usvojiti. Probaće ih, okusiće ih, biće im interesantni zato što su toliko drugačiji od svega dosadašnjeg, ali se neće na tome zadržati. Pokušaće da pronađu sebe u skladu sa usađenim vrednostima i stavovima koje ste im dali.
Ukoliko budete previše štitili svoju decu, svaki pad će im biti bolan, jer su naučeni da padova nema. Neće želeti da se potrude ni oko čega, jer im je lepo kada se neko drugi trudi oko njih. Zaista je lepo kada Vam neko stalno pridržava ruku, ali je još lepši osećaj kada sami pređete neku prepreku.
Ukoliko budete previše štitili svoju decu, stvarate teren za nisko samopouzdanje. Zašto? Nećete u svakom trenutku biti uz svoje dete. Ono će krenuti u vrtić ili u školu i shvatiće da ne ume da veže pertle kao sva druga deca. Shvatiće da mu je iz nekog razloga neprijatno da se druži sa drugima. Misliće da nije dovoljno dobro ni u čemu. Može početi da se povlači u sebe. Teško će stvarati nova poznastva sa drugima. Teško će naći ili održati prijateljstva. I sve to zato što ste Vi sve radili umesto njega, pa sada ne ume da se snađe.
Može poći i drugim putem. Može postati neosetljivo za druge, zato što je imalo sve. Misliće da se svet vrti oko njega, jer takav tretman ima u sopstvenoj porodici. Želeće da ostvari sve ono što želi, ne vodeći računa kako će to postići i koga će morati da pregazi.
Zaboravljamo da je najlepši poklon i najveća pomoć kvalitetno vreme. Recimo, ako Vaše dete ne zna kako da uradi domaći, nemojte mu pomoći tako što ćete ga Vi uraditi umesto njega. Objasnite mu gradivo i prenesite znanje koje mu je potrebno kako bi domaći uradio sam.
U jednom momentu morate shvatiti da su Vaša deca individue za sebe. Pomozite im da odrastaju kvaliteno. Budite uz njih. Pomozite im da ustanu. Budite im rame za plakanje. Ali, znajte da će oni pasti. Pogrešiće. Trebaće im vremena da shvate pojedine stvari. I morate ih pustiti da ih sami iskuse, jer je to jedini način da nauče. Kao kada ste ih učili da hodaju. Morali ste da ih pustite, zar ne? Gledali ste ih i znali da će pasti. Ali, Vi niste pravili frku i niste paničili. Rekli ste: „Tako deca rastu.“ Sad još samo Vi da prihvatite da deca zaista tako rastu. Biće uspona, padova, suza, smeha, rasprava, neprospavanih noći… Kako Vaših, tako i njihovih…
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
