Mala deca se često plaše čudovišta koja se skrivaju ispod kreveta ili u ormanu. Nije Vam jasno odakle dolaze sva ta imaginarna bića i zbog čega se dete koje je bilo toliko bezbrižno i hrabro, odjednom počinje plašiti svega i svačega.
Strah od čudovišta je jedan od najčešćih dečijih razvojnih strahova. Sigurno ste ih i Vi imali kada ste bili mali. Ovaj strah uglavnom prolazi sam od sebe, kada dete odraste dovoljno da razlikuje šta je realnost, a šta fantazija.
Ukoliko malo bolje razmislite, shvatićete odakle im ideje za strah od čudovišta. Svaka priča ili bajka ima neko svoje čudovište koje predstavlja negativnog lika. Protiv tog lika se svi bore i na kraju pobeđuje dobro, a ne zlo. U bajkama uvek imamo zle veštice, maćehe, vukove i magiju. Ko zna kako ih shvataju te malene glavice u kojima mašta radi svašta.
Isto tako, crtaći postaju sve agresivniji. Jedva čekate da pronađete neki crtani za Vašeg mališana kako biste pristavili ručak, međutim, kada shvatite šta gledaju, gasite televizor. Sve je manje crtaća u kojima postoji sadržaj namenjen deci manjeg uzrasta. Sada već imamo naučnu fantastiku i robote koji haraju celim svetom i ubijaju svakoga ko im se nađe na putu. U redu, ne možete kontrolisati baš svaki delić programa koje Vaše dete „uhvati“ na televizoru. Zbog toga se trudite da bude ugašen onda kada ga ne gledate.
Svakodnevnica sa malom decom može biti zaista iscrpljujuća. Kako bi Vam život postao lakši , ponekad i sami zaplašite dete nekim čudovištem. To se dešava onda kada su zaista nemogući, a Vi više ne znate kuda udarate, pa kažete nešto nalik sledećem: „Ukoliko se ne smiriš, doći će babaroga i uzeće ti omiljenu igračku.“ Ovaj metod zastrašivanja je nešto što zaista ne smete činiti, jer može imati ozbiljne i dugoročne posledice po psihički razvoj Vašeg deteta. Obavezno pronađite neki drugi metod.
Razlog zbog kojeg Vam dete može biti plašljivo, jeste i Vi sami. Mi smo uzori našoj deci. Ukoliko se Vi plašite insekata ili pasa, verovatno ćete svojim ponašanjem preneti strah i na svoju decu. Ukoliko ste plašljive prirode, poradite na tome. Trudite se da ne paničite oko takvih stvari. Ugrizite se za jezik kada sledeći put budete videli pauka.
Razlog za strah od čudovišta može biti i neka ozbiljna trauma. Dete može biti svedok nekoj uličnoj pljački ili tuči. Takve stvari su zastrašujuće i za odrasle, a kamoli za decu. Ukoliko smatrate da je dete bilo izloženo ovako strašnoj situaciji ili bilo kojoj sličnoj, bolje je da zatražite stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta. Stručnjak će znati na koji način može pomoći Vašem detetu.
Kako bi dete prevazišlo bilo koji problem ili strah, važno je da mu pružite podršku. Ne smete biti neko ko će ga ismevati i govoriti: „Jao, pa ti si već velik da bi se plašio čudovišta!“ Na ovaj način ćete samo pogoršati problem. Strah neće prestati. Možda Vam dete više neće govoriti jer je naišlo na neadekvatan odgovor. Ali, budite uvereni da će taj strah postojati i dalje.
Roditelji često pokazuju detetu da nema čudovišta tako što otvaraju orman ili gledaju ispod kreveta. To je pogrešno. Na taj način učvršćujete strah i dajete mu na važnosti. Umesto toga pokušajte rečima da objasnite detetu kako čudovišta nisu stvarna, već su to izmišljena bića kojih ima samo u pričama i bajkama.
Najbolje poznajete svoje dete. Naoružajte se strpljenjem i odaberite metod koji njemu najviše odgovara.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
