Bulimia nervosa je poremećaj u ishrani koji karakteriše nekontrolisano i prekomerno jedenje. Nakon toga, osoba ima ogromnu grižu savesti i želi da spreči dobijanje na telesnoj težini, tako što će isprovocirati povraćanje, upotrebu laksativa ili prekomerno vežbati. Za razliku od anoreksije, gde osobe imaju nedovoljnu telesnu težinu, ove osobe imaju normalnu telesnu težinu, sa čestim variranjem kilograma.
Bulimija se najčešće javlja kod devojaka u adolescentnom periodu. Najčešće se javlja na uzrastu od 15. do 24. godine. Kod muškaraca je veoma retka. Osobe koje boluju od ovog poremećaja imaju izražen strah od gojaznosti. Opterećene su pravilima dijete i osećajem gladi.
Ove osobe imaju mnogih psihičkih problema. Imaju izrazito nisko samopouzdanje, bespomoćne su i ponekad veoma impulsivne. Perfekcionisti su i opterećene savršenim telom poznatih i slavnih ličnosti. Opterećene su idealnim telom, lepotom i uspehom. Žele da se dopadnu drugima i budu socijalno prihvaćene. Moguće su i teškoće u interpersonalnim odnosima, epizode depresivnosti, anksioznosti, suicidalnosti, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci… Imaju česte upale grla, oštećenja zubne gleđi i otečene pljuvačne žlezde zbog konstantnog povraćanja koje izazivaju.
Pacijentkinje sa bulimijom su svesnije svog problema i iskrivljene slike o telu. Zbog toga su i motivisanije za lečenje. Potrebno je da se osobe što pre jave lekaru, kako bi se što pre započelo lečenje.
Osoba treba da se obrati kako lekaru opšte prakse, tako i psihologu odnosno psihoterapeutu, koji će raditi na poboljšanju njenog samopouzdanja i interpersonalnih veština. Stručnjak će pratiti i sve emocionalne probleme koje dolaze sa bulimijom i koje su različite kod svake osobe. Takođe, vodi se dnevnik ishrane i učestalost namerno izazvanog povraćanja. Na taj način se modifikuju iracionalna uverenja vezana za ishranu i telesni izgled.
Osoba se može prijaviti i za grupno lečenje, gde će čuti sve probleme i utiske drugih osoba sa istim problemom. S’obzirom da su osobe koje imaju bulimiju motivisane za lečenje, korisne su i informacije u obliku priručnika i knjiga.
Veoma je korisna i porodična psihoterapija, gde će se članovi porodice savetovati na koji način da pomognu i poboljšaju zdravlje osobe obolele od bulimije. Važno je smanjiti konflikte u porodici i sve druge stresore koji samo pojačavaju nezadovoljstvo i stres. Problemi se ne trebaju izbegavati, već se o njima mora adekvatno razgovarati i pronaći odgovarajuća rešenja.
Članovi porodice mogu i te kako da pomognu, tako što će organizovati zajedničke obroke. Na taj način obroci mogu biti manji, a prejedanje će se izbeći. Ponekad je potrebno da neko od članova porodice smanji količinu hrane koja se čuva u kući. Hranu možete kupovati samo za jedan dan. Na taj način nećete imati nepotrebne zalihe.
Nemojte se sramiti i potražite neophodnu pomoć na vreme. Što se pre javite, tok i prognoza poremećaja su bolji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
