Koliko puta ste kao klinci rekli sledeće: „Ja nikad neću biti ovakav prema svojoj deci! Sve ću raditi drugačije! Imaću više vremena za njih! Neću toliko raditi! Neću vikati! “ Međutim, sada kada ste i sami roditelj, nekako Vam se potkradaju iste greške, koje su Vama kao detetu teško padale. Zbog čega je to tako?
Kada postoji određeni problem, ne postoji samo jedno rešenje. Svi smo mi različiti, a način rešavanja ne zavisi samo od naše kreativnosti, već i od našeg iskustva. Često čujem izjave različitih ljudi: „Njegov tata je isto bio alkoholičar…I on je tukao svoju ženu… Njena mama je bila slaba sa živcima… Vidiš, šta ti je genetika!“
Postati alkoholičar i sve što ovaj problem nosi, nije do genetike. Kako odrastamo i sazrevamo, učimo na osnovu ponašanja drugih ljudi. Pre svega, naših roditelja. Oni su nam pružili određene obrasce ponašanja i rešavanja problema. Neke od njih smo usvojili, druge radimo dijametralno drugačije. Na to utiču različiti faktori.
Niko od nas nije savršen. Ukoliko ste dovoljno zreli, sigurno uočavate svoje greške iz dana u dan. Uvek postoji nešto čime ste zadovoljni, ali i nešto što biste voleli da radite drugačije nego što ste radili do sad. Za promenu nikad nije kasno. Nemojte misliti da ste ovakvi ili onakvi i da to ne možete promeniti. Možete!
Prvi korak. Pre svega, morate biti svesni svojih problematičnih reakcija ili ponašanja. Ukoliko mislite da je sasvim u redu vikati na decu i da je to adekvatan način rešavanja svakog problema sa njima, Vi ćete to raditi čitavog svog života. Promena može nastati jedino ako ne želite biti takvi, ako se sebi ne sviđate, ako uočite da takvim ponašanjem ne postižete apsolutno ništa.
Drugi korak. Razmislite o drugim načinima rešavanja problema. Kako viku možete zameniti normalnom konverzacijom? Potrebno Vam je malo više strpljenja, razumevanja i kontrole. Razmislite da li ste nekad uspeli da ne vičete na svoju decu, čak i onda kada su bila nemoguća? Šta je tada bilo drugačije? Kako ste uspeli da se kontrolišete, a ipak postignete ono što ste želeli?
Treći korak. Ljudi se lako vraćaju starim obrascima. Lakše je. Ne moraju da se trude. Ne moraju da razmišljaju. Rade ih, nekako, automatski. Ali, ishodi su isto stari – oni koji nam se ne sviđaju i koje želimo da promenimo. Kako bismo usvojili nov način funkcionisanja, potrebno je mnogo vremena i truda. Zbog toga ne odustajte kada prvi put pogrešite ili se vratite starom obrscu ponašanja. Budite uporni i postići ćete ono što želite.
Ako ste jedan od retkih roditelja koji misli da sve radi savršeno i besprekorno, evo pitanja za Vas: šta Vam je najviše nedostajalo dok ste bili dete? Šta niste voleli kod svojih roditelja? Šta Vam je jako smetalo? Da li bilo šta od toga radite danas sa svojom decom? Sigurno ćete se setiti neke sitnice. Krenite od nje.
Kako biste bili što bolji roditelj, potrebno je da radite na sebi. Nećete znati apsolutno sve. Grešićete. Ne brinite, jer niste jedini. Svako od nas greši. To i nije tako velik problem. Problem je ako mislite da ste savršeni i nemate ništa što želite menjati. Onda se zarobljeni zajedno sa svojim greškama.
Uzmite papir i počnite da pišete. Pitajte svog partnera za savet – šta bi on menjao u Vašem ophođenju sa decom? Napravite konstruktivnu diskusiju. Uskladite svoje vaspitne stilove. Počnite promenu na vreme. Budite bliski sa svim članovima porodice.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
