Ponekad je roditeljstvo veoma naporno. Prosto Vam dan tako krene. Ništa Vam ne ide od ruke. Deca prave haos, a Vi ne znate šta ćete pre. Zbog toga im s’vremena na vreme popustite. Ne možete da pobedite u svim bitkama. Kao roditelj, morate biti izuzetno fleksibilni, jer biste inače veoma brzo poludeli.
Međutim, morate veoma oprezno birati kada i u kojim situacijama ćete popustiti. Trenutno popuštanje će Vam na kratko pomoći, ali dugoročno gledano, ono može biti veoma štetno. Sve što radite za Vašu decu, radite za njihovo dobro. Iako se to njima često neće svideti. Postoje situacije u kojima nikada ne trebate popustiti, čak ni kada ste preumorni od posla ili ste spavali samo dva sata. Doslednost je od izuzetne važnosti.
Mnogi roditelji greše kada su u pitanju situacije u kojima trebaju ostati strogi i dosledni. Recimo, ne puštate ga da se sam popne na tobogan (jer može pasti i udariti se), ali mu zato popustite kada je grubo prema Vama.
Deca moraju naučiti da poštuju svoje roditelje, ali i sve druge ljude. Ponekad se može desiti da Vam dete kaže neku ružnu reč. Ili Vam uzvrati teškom rečenicom na veoma ružan način. To nikako ne trebate tolerisati. Jer, ako sa dve godine nauči da može tako da se ponaša i niko mu ne staje na put, šta će raditi kada bude bilo starije? Naravno, pre svega, Vi morate njega poštovati. Morate mu pokazati kako se to radi. Ako Vi često izgovarate ružne reči, kada se, recimo, svađate sa partnerom ili svojim roditeljima, nemojte od svog deteta očekivati ništa bolje.
Dozvolite svojoj deci da ispoljavaju emocije. Ali, emocije se ispoljavaju na društveno prihvatljiv način. Dete ne može naučiti da udara sve oko sebe ili baca stvari na pod zato što je besno. Kada ispoljavamo emocije, koliko god one bile negativne, trebamo voditi računa da ne povredimo osobe koje nemaju apsolutno ništa sa tim. Nemojte popustiti ukoliko se ono u prodavnici baci na pod, zato što mu niste kupili čokoladu koju je želeo. Ako ste rekli NE, to znači NE. A Vaše dete ne treba dobiti nagradu kada se tako ponaša.
Dete voli da se igra. I to je sasvim u redu. Igra se satima. Svakog dana. Međutim, ako ste na igralištu već neko vreme i morate krenuti kući kako biste skuvali ručak, dete mora naučiti da se sada zaista mora krenuti. Lepo mu objasnite zbog čega idete. I ne popuštajte. Isto tako, ono mora naučiti da prekine svoju igru kada je vreme obroku, kupanju, spavanju…Mora naučiti kada se sme gledati TV i koliko dugo.
Dete mora znati da postoje granice. Ne može sve biti po njegovom. Ukoliko mu se dozvoli takvo ponašanje, ono će se i kasnije ponašati nepravedno i surovo prema drugima. Neće svi dozvoljavati da se neko prema njemu odnosi sa nepoštovanjem. Sasvim je u redu da u nekim situacijama ne bude onako kako dete želi. I sasvim je u redu da se malo pomuči za neke stvari. Bez obzira koliko se njemu to ne sviđa.
Iako Vam je toliko žao da mu ne udovoljite, jer ono plače i lije krokodilske suze, samo pomislite da to činite za njegovo dobro. Tada će Vam sigurno biti lakše i nećete imati osećaj krivice, već osećaj da radite ispravnu stvar za svoje dete.
Zato, sledeći put razmislite u kojim situacijama ćete biti strogi. Da li je sasvim normalna dečija radoznalost i želja da se popne sam na tobogan? A da li je u redu da Vam odbrusi nešto zato što nije po njegovom?
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
