Zacenjivanje uopšte nije retko, naročito kod dece između dve do pet godina. Javlja se kada ne želimo da ispunimo neku detetovu želju. Ono je zbog toga frustrirano, besno, plače, vrišti i jeca. Dete se zacrveni, a u nekim slučajevima i pomodri pre nego što nastavi sa disanjem.
Ovakav prizor je veoma uznemirujuć za roditelje. Uhvati ih panika i ne znaju šta da čine u takvim situacijama. Veoma je važno da roditelji saznaju što više o zacenjivanju, kako bi znali pravilno da odreaguju na ovakvo ponašanje dece.
U ovom periodu, deca još uvek uče kako da izraze svoje emocije. Poznato je da su dečije emocije veoma intenzivne i burne, ali su kratkotrajne. Recimo, dete će početi da plače i lije suze krokodilske zato što mu je ispala igračka, ali kada mu je dodate, ono će nastaviti sa igrom i osmehom, kao da se ništa nije dogodilo.
Deca ne biraju mesto gde će pokazati svoje emocije. Pokazuju ih kod kuće, ali ih isto tako mogu pokazati i na igralištu, ulici, prodavnici…U takvim situacijama, roditelji počinju da osećaju sram i stid i rade sve samo da njihovo dete prestane tako da se ponaša.
Prva greška roditelja jeste popuštanje prilikom dečijeg zacenjivanja. Pošto ovaj prizor nije nimalo lep i može biti poprilično uznemirujuć, roditelji urade sve što dete želi, samo da ono prestane tako da se ponaša. Ukoliko ponovite ovu grešku još koji put, učvršćujete dečije neadekvatno ponašanje. Ono će naučiti kako da manipuliše Vama. Naučiće sledeće: „Aha, ovakvim ponašanjem dobijam sve što želim. Dakle, potrebno je samo da napravim scenu na javnom mestu i dobiću svoju igračku ili čokoladu.“
Roditelji trebaju reagovati smireno u ovakvim situacijama, koliko god to bilo teško. Ne zaboravite da dete uči po modelu koji mu se pruža. Ukoliko mu smireno objasnite da razumete koliko je uznemireno, ali da takvim ponašanjem neće dobiti ono što želi-na pravom ste putu. Ukoliko dete napravi scenu u prodavnici ili nekom drugom prostoru, iznesite ga napolje i otiđite kući. Tako ćete mu jasno dati do znanja da ovakvim ponašanjem neće dobiti ono što želi.
Još jedna greška koju možete napraviti, jeste agresivno reagovanje i kažnjavanje. Ono će možda dati kratkotrajni rezultat, ali će u stvari sve više produbljivati dečiji bes i inat prema Vama, koji mogu eksplodirati u nekom drugom razvojnom periodu.
Dete će biti uporno u svojim zahtevima. Međutim, ukoliko nekoliko puta uradite pravu stvar, zacenjivanje će biti sve ređe, do trenutka kada će se u potpunosti izgubiti.
Dete se vaspitava 24 časa dnevno. Ne vaspitava se samo verbalnim putem. Ono posmatra sve naše reakcije i ponašanje prema drugima. Zbog toga, analizirajte kako se Vi ponašate u određenim situacijama kada Vas emocije preplave. Važno je pokazati te
emocije. Nije zdravo da ih čuvamo u sebi. Ali, one se moraju pokazati na društveno prihvatljiv način. Vaše dete će to naučiti, samo ukoliko se i Vi tako ponašate.
Nemojte čuvati svoje emocije do trenutka kada ćete pući i reći i ono što treba i ono što ne treba. Svoje emocije pokažite odmah, ali tako što ćete biti smireni i drugoj strani otvoreno reći kako se osećate.
Deca još uvek ne znaju da imenuju mnoge emocije. Zbog toga, vežbajte sa njima. Pokušajte da uočite koje emocije trenutno osećaju i imenujte ih. Recimo, ukoliko dete počne da plače kada tata ode na posao, recite mu: „Vidim da si sada jako tužan, ali tata mora da ide na posao, kako bi zaradio novac. Ne brini, vratiće se nakon nekoliko sati i opet ćemo se igrati svi zajedno.“
Ukoliko stalno reagujete smireno, izbeći ćete pojačavanje ovakvog neadekvatnog ponašanja kod deteta. Vodite računa da ne preterate u tome, jer postoje životne situacije kada je sasvim u redu da dete plače iz sve snage i na sav glas. Isto važi i za nas odrasle.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
