Deca su mali ljudi. Iako mislimo da još uvek ne mogu da prepoznaju razne životne situacije i osećanja, ona to mogu. Ona prepoznaju kada je nešto dobro i kada je nešto loše. Razlika je u tome što ne umeju da imenuju emocije kao odrasle osobe. Ali, pokazuju ih na neverbalan način.
Iako je depresivni poremećaj češći kod adolescenata, on se veoma retko može javiti kod predškolske i školske dece. Depresivna deca privlače pažnju i izrazitom iritabilnošću, strahovima i anksioznošću. Preterano su vezana za roditelje i pokazuju izrazito neodobravanje kada se odvajaju od njih. Mogu imati nagle promene raspoloženja, koja se kreću od intenzivne tuge do intenzivnog besa.
Dete ne može tako lako da sakrije svoja osećanja. Ukoliko primetite da se Vaše dete ranije bez ikakvih problema igralo sa svojim drugarima, a sada se igra samo i nije zainteresovano za druge, obratite pažnju. Depresivno dete ima stalno tužan izraz lica, utučeno je, nerasploženo i plačljivo. Ništa mu se ne radi i nedostaje mu snage. Ima izrazit doživljaj dosade, koji traje tokom celog dana. Nikakve igračke mu ne mogu privući pažnju.
Žali se na određene somatske tegobe, najčešće glavobolju i bol u stomaku. Može imati poremećaj sna i apetita.
U školi pokazuje slabiji školski uspeh, slaba mu je koncentracija i pažnja. Razgovarajte sa učiteljem ili nastavnikom. On bi trebalo da primeti promene koje Vaše dete pokazuje u školi. Povlači se od drugih i na odmorima često ostaje samo.
Česte izjave depresivnog deteta jesu: „Niko me ne voli. Ništa ne znam. Ni u čemu nisam dobar. Glup sam“. Ovo su izjave deteta sa veoma niskim samopouzdanjem, koje je karakteristično kod depresivnog poremećaja.
Čest je osećaj krivice zbog svega što uradi ili ne uradi. U težim slučajevima se može javiti samopovređivanje, razmišljanje o samoubistvu i pokušaji samoubistva.
Depresivna deca se mogu ponašati problematično kod kuće. U konfliktu su sa mnogim članovima porodice. Kada ih direktno pitate kako se osećaju, mogu reći da su tužna ili nesrećna. Neko uvek primeti drugačije dečije ponašanje. Različiti poremećaji mogu imati slične simptome. Često se dešava da su dovedeni kod stručnjaka pod sumnjom na jedan poremećaj, a zapravo se utvrdi da je po sredi neki drugi.
Depresiju može izazvati nekoliko udruženih faktora: genetski, biohemijski, ali i bilo kakva trauma, stresan doživljaj, nefunkcionalne porodice u kojima su česta zlostavljanja, stroga kažnjavanja, odbijanja…
Ukoliko postoji rizik za suicid i samopovređivanje, dete se može i hospitalizovati kako se ne bi povredilo. Ukoliko je simptomatologija blaža, a porodica podržavajuća, terapija se može sprovesti i u vidu kućnog lečenja.
Deca često mogu biti plačljiva, besna, impulsivna…Međutim, ako je u pitanju određeni poremećaj, mora postojati više udruženih simptoma koji traju određeno vreme.
Ukoliko imate bilo kakvih sumnji, konsultujte se sa Vašim lekarom, koji će Vas uputiti psihologu, psihoterapeutu ili nekom drugom stručnjaku. Iako Vam možda neće reći, dete će Vam pokazati kada je nezadovoljno ili ima određenih problema. Obratite pažnju na to.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
