Mnogi od nas teže perfekcionizmu. Mnogi od nas žele da budu savršen partner, roditelj, prijatelj… Mnogi od nas nemaju pojma kako su pregurali dan. Tokom 24 časa postoje dela na koja smo ponosni, ali i ona kojih se stidimo.
Na poslu je to poprilično lako. Imamo određene zadatke koje moramo uraditi. A ukoliko nešto i ne uradimo kako treba, tu je nadređeni koji će nam to bez ikakvih problema natrljati na nos. Međutim, sa decom to nije tako. Bez obzira da li ste uradili pravu ili pogrešnu stvar, Vaše dete može biti najsrećnije na svetu ili može plakati na sav glas.
Recimo, nalazite se u gostima. Dete vrišti na sav glas zato što mu dete Vašeg prijatelja ne da neku igračku. Vi mu dajete tu igračku, samo da više ne vrišti. Ono se smiruje i navlači najveći osmeh na lice. A Vi znate da ste pogrešili. Situacija se može završiti i drugačije. Vaše dete nastavlja da vrišti zbog toga što nije dobilo ono što je htelo. Vama je neprijatno, dete Vam pravi scenu, ali znate da ste uradili pravu stvar, jer ga na taj način učite da ne može sve, u svakom trenutku, biti po njegovom.
U svakoj situaciji postoje neprijatna osećanja. A Vi samo gledate da ne poludite i pregurate još jedan dan. Postoje škole koje ne znate ni čemu služe. Postoje nastavni predmeti koji promovišu informacije za koje znate da ih nikad nećete upotrebiti u svom životu. Međutim, niko Vas ne uči kako da budete dobar roditelj. Takva škola ne postoji.
Međutim, postoje razne psihološke radionice, savetovališta i udruženja, koja se bave ovim pitanjima. Ali, veoma mali broj roditelja odlazi na takva dešavanja. Uglavnom ih posećuju roditelji koji se i te kako bave svojom decom, pa žele da budu još bolji u toj ulozi. Oni čija su deca problematična ne žele ni da čuju za ovakvu vrstu pomoći. Razmišljaju na sledeći način: „MENI će neko da kaže kako da postupam sa SVOJIM detetom?!“
Ne postoji neko univerzalno pravilo po kojem svi roditelji trebaju postupati. Svako od nas je drugačiji. Imamo različita životna iskustva. Odrasli smo u različitim porodicama. Imamo različit nivo znanja i različite mogućnosti. Takva su i naša deca. Na njihov razvoj utiču mnogi faktori. Neki su već određeni temperamentom i karakterom, međutim, postoji veliki deo na koji se može uticati.
Ukoliko želite da Vaša deca odrastu u dobre i srećne ljude, morate im pružiti mnogo ljubavi, ali i mnogo granica. Mnogo toga ćete propustiti da im kažete. Mnogo toga ćete propustiti da im objasnite. Ali, vodite računa da će Vas ona uvek posmatrati. Vi ste model po kojem Vaše dete uči. Ako želite da Vaše dete bude dobar čovek, morate i Vi to biti, šta god to po Vama znači. Ako želite da Vaše dete bude srećno, morate i Vi biti srećni i zadovoljni. Morate znati da uživate u pravim stvarima, negujete prave vrednosti i cenite sitnice.
Ukoliko stalno preispitujete svoje postupke prema deci i imate hrabrosti da otvoreno priznate i onda kada ste pogrešili, verovatno ste dobar roditelj. Dobar roditelj može da izdrži i ogromne krokodilske suze, jer zna da je to za dobro njegovog deteta. Dobar roditelj zna da izbroji i do 100, a ne samo do deset, ako je u pitanju sreća njegovog deteta. Dobar roditelj zna kada treba da vikne, a kada treba da se mazi sa svojim detetom. Dobar roditelj zna da njegovo dete nije savršeno, iako je savršeno za njega.
Morate shvatiti da ćete se celog života nalaziti u školi koja se zove „Roditeljstvo“. Nekad ćete Vi nešto naučiti svoje dete, a nekad će ono naučiti Vas, ukoliko mu to dozvolite. Razgovarajte i gradite kvalitetan odnos sa svojim detetom. To može svaki roditelj. Samo se malo moramo potruditi, kao što su to činili i naši roditelji. Posvetite što više slobodnog vremena Vašoj deci.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
