Porodica je najvažniji faktor koji utiče na formiranje ličnosti. Roditelji utiču na formiranje dečijih vrednosti, stavova i mišljenja. Međutim, na ličnost deteta utiču i mnogi drugi aspekti socijalizacije, a jedan od najvećih jesu vršnjaci.
Sigurno ste primetili da se mala deca do godinu, godinu i po dana manje druže nego veća deca. Kada stavite bebe u istu prostoriju, one će se uglavnom baviti sobom ili igračkama koje su oko njih. Retko će uspostaviti kontakt sa drugom decom, a i kad ga uspostave, taj kontakt bude veoma kratak. Oni razmene neku igračku, konstatuju da ima i druge dece, ali nastavljaju da se igraju sami. Međutim, što su deca starija tako raste i njihova sposobnost za komunikacijom, razmenom i, generalno, svim zajedničkim aktivnostima. Sve dok dete ne krene u školu, najveći uticaj imaju roditelji.
Kada dete krene u školu, ono želi da bude prihvaćeno, da se svidi drugima i svim silama se trudi da se uklopi u vršnjačku grupu. U zavisnosti od same ličnosti deteta, nekima će prijati da imaju jednog ili dvoje bliskih prijatelja, dok će drugi žudeti za što većim brojem kontakata koji nisu toliko duboki kao pravo prijateljstvo. U ovom periodu deca imaju više prijatelja nego ranije. Školu prate mnoge aktivnosti koje uključuju razmenu sa drugom decom, razne ekskurzije, sekcije, takmičenja gde se deca druže i upoznaju jedni sa drugima.
U ranom školskom periodu dete je još uvek uveliko oslonjeno na svoju porodicu, ali ulaskom u pubertet, prioriteti se menjaju. Deca žele što pre da odrastu, žele da budu samostalna i traže svoj identitet. Uticaj porodice počinje da se zamenjuje uticajem vršnjaka, iako se veoma retko u potpunosti napušta. Deca postaju otvorenija za nova iskustva, žele da probaju nove stvari, drugačije od onih na koje su navikla do sad. Uticaj vršnjaka u ovom periodu je najsnažniji. Deca moraju biti izuzetno zrela na svim poljima, kako bi se oduprela, eventualnom, negativnom uticaju.
U ovom periodu javljaju se i prve ljubavi, te zaljubljenost ima i te kako velikog uticaja. Deca počinju da zanemaruju školske obaveze i odgovornosti, jer im je druženje sada daleko ispred svega. Ulaze u razne konflikte sa svojim roditeljima i drugim autoritetima, kao što su nastavnici u školi. Deci koja su pod velikom kontrolom svojih roditelja se često podsmevaju i rugaju. Smatraju da su još uvek „mamine maze“ i „mamini sinovi“, a to je usuprotnosti sa idejama ovog novog životnog perioda.
Svima nama je poznat „generacijski jaz“ i sasvim je u redu da mladi ljudi stvaraju neke svoje vrednosti koje su drugačije od vrednosti njihovih roditelja. Međutim, u porodicama gde je oduvek postojala dobra komunikacija, razumevanje i podrška između roditelja i dece, taj jaz i suprotnosti budu znatno manje nego u porodicama u kojima se nisu razvili dobri odnosi.
Mnogi roditelji se boje uticaja vršnjaka u periodu puberteta, jer se plaše da njihovo dete ne počne sa pušenjem, narkomanijom i raznim drugim neprilagođenim oblicima ponašanja. Međutim, iskustvo pokazuje da se neprilagođeni oblici ponašanja ne javljaju samo kao posledica negativnog uticaja vršnjaka, već više kao posledica nesređenih porodičnih odnosa, kakvi god oni bili.
Svaka osoba želi da pripada nekoj grupi. Ukoliko se u porodici dešavaju razni problemi, dete će tražiti nekog drugog ko će ga prihvatiti i razumeti, a to najčešće budu deca iz sličnih nesređenih porodica. Ova deca, zapravo, svojim neadekvatnim ponašanjem pozivaju u pomoć.
Zbog toga su dobri porodični odnosi oduvek bili jak kamen temeljac. Ukoliko u porodici postoje topli i srdačni odnosi, razumevanje i podrška, retko koje dete će poželeti da napusti takvu sredinu. Nakon godina i godina braka, kao i raznih problema koji ga prate, bračni partneri počinju manje da se trude. Posledice mogu biti različite: od manjih konflikata, pa sve do razvoda braka. U tom periodu su usmereni na sebe i svoje emocionalne probleme. Povređenost i bes koji osećaju prema partneru može i te kako poremetiti i njihov odnos sa detetom.
Nikad ne shvatajte dobre stvari u braku kao nešto što se podrazumeva, već nešto u šta ste uložili mnogo truda. Sva istraživanja i svi autori se slažu u jednom: da je za srećnu i zadovoljnu decu neophodan srećan i zadovoljan brak među njihovim roditeljima.
Zato se svakog dana posvetite svojoj deci i svom partneru najviše što možete. Zajedničke porodične aktivnosti su od izuzetnog značaja za zdravo funkcionisanje dece. Bez obzira na finansijske mogućnosti, uvek se možete dobro provesti. Brz život kojem se ne možemo odupreti poslednjih godina nas zapravo odvaja od porodice. Imamo vremena za sve, osim za svoju porodicu. Veoma je lepo ukoliko uspevamo da se posvetimo sebi i svojim hobijima, ali porodica nam uvek treba biti na prvom mestu. Ukoliko ste prezaposleni i dolazite kasno sa posla, uvek se potrudite da porazgovarate sa svojom decom o tome kakav im je bio dan, makar i zapostavili neke druge kućne obaveze. U tom slučaju se nećete plašiti da će Vam dete odlutati, jer ćete uvek biti uz njega. Verujte, nećete zažaliti!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
