Škola je oduvek bila jedan od najvažnijih faktora socijalizacije naše dece. Ona predstavlja instituciju koja deluje na sve aspekte razvoja: intelektualni, emotivni i socijalni. Škola za dete predstavlja novu sredinu u kojoj se uče nešto drugačija i strožija pravila od onih kod kuće. Kada krenu u školu deca žele da se uključe u grupu, žele da budu prihvaćena i da funkcionišu sa svojim vršnjacima. Zbog toga prihvataju i neka nova i neformalna pravila svoje grupe. U školi se dešavaju i prve simpatije, ljubavi i zaljubljenost.
Dete, pre svega, mora sedeti mirno 45 minuta koliko traje jedan čas i pratiti sve ono što učitelj ili učiteljica pričaju. U školi vladaju određena pravila ponašanja. Vreme učenja i odmora se striktno poštuju, deca u određeno vreme dobijaju užinu… Dete se prvi put ozbiljnije suočava sa osećajem neuspeha, ukoliko mu nešto ne ide kako treba. Uprkos njegovom uloženom trudu, neke stvari mu ne polaze za rukom. Na kraju krajeva, ne možemo u svemu biti uspešni i podjednako dobri.
Osim novih drugara i drugarica u klupi, deca dobijaju i novu vrstu autoriteta – učitelja. On ili ona im svojim veštinama prenose ne samo znanje, već i model ponašanja koji će deca usvojiti u manjoj ili većoj meri. Koliko će deca prihvatiti svog učitelja zavisi i od njegovog pristupa: u kojoj meri uspeva da se posveti svakom učeniku, bez obzira koliko oni bili različiti. Nažalost, u današnje vreme učitelji nisu motivisani da pruže sve od sebe jer im posao postaje sve teži. Roditelji od njih očekuju mnogo, sve je više problematične dece zbog koje se ne mogu adekvatno posvetiti ostatku razreda, a za sav svoj rad i trud su veoma malo plaćeni. Na koji način će dete prihvatiti svog učitelja/učiteljicu zavisi od mnogih faktora, pre svega njihovih osobina ličnosti, ali i stava roditelja prema učitelju/učiteljici i školi uopšte.
Iako je uticaj škole velik, uticaj porodice je i dalje najznačajniji. Kako će dete doživeti školu, kako će se prilagoditi novonastalim promenama i kakav će biti njegov uspeh, zavisi od stava roditelja. Ukoliko roditelji imaju pozitivan stav prema školi i učitelju i ukoliko na vreme počnu da pripremaju svoju decu za polazak u školu, deca će, takođe, imati pozitivan odnos prema školi.
Ukoliko roditelj ima negativan stav prema školi i često izgovara rečenice: „Šta će ti škola! Tamo se uče nepotrebne stvari! Škola te ne priprema za život! Tamo ništa nećeš naučiti“, tada će i dete imati loš stav prema školi i biće mu mnogo teže da se adaptira i postigne uspeh.
Odnos deteta prema školi zavisi i od vrednosti koje roditelji prenose na decu. Ukoliko su i sami bili dobri učenici i nastavili sa školovanjem na višim školama i fakultetima, njihova deca će, takođe, imati visoko vrednovanje školovanja, diplome i uspeha. Ukoliko su se roditelji rano „otarasili“ škole, postoji velika verovatnoća da će i njihovo dete imati isti pristup. Ali, to nije pravilo, jer neki roditelji nisu nastavili školovanje zbog nedostatka materijanih sredstava ili iz nekih drugih razloga.
Zbog toga, pazite koje vrednosti prenosite svojoj deci. Iako je sada veoma teška situacija u zemlji, pa se diploma i rad ne vrednuju baš mnogo, nego se ljudi zapošljavaju na osnovu nekih drugih faktora, važno je da Vaša deca imaju cilj kojem teže. Možda će za deset ili dvadeset godina situacija biti drugačija ili će deca izaći iz zemlje i okušati svoj život na nekom drugom mestu.
Budite pozitivni i nemojte opterećivati decu stvarima za koja su ona još uvek mala u periodu pre polaska u školu. Važno je da deca imaju osećaj sigurnosti, da znaju da se nakon dugog i teškog rada desi nešto dobro. To je nekakav prirodan tok stvari.
Suviše je opasno da ih u tako ranom periodu suočavate sa stvariam o kojima još ne znaju mnogo i ne razumeju ih na pravi način. Na kraju krajeva, školski sistem nas ne uči samo znanju iz knjige. Ona nas uči i prijateljstvu, poštovanju, empatiji, radu, pomaganju, itd. Mnoga prijateljstva iz školskih klupa se nastave tokom čitavog života.
To ne znači da ćete decu učiti da žive u ružičastom svetu u kojem je sve lepršavo, lako i sjajno. Decu treba učiti realnosti, ali se to čini skladno njihovom uzrastu i zrelosti. Kroz školu, a kasnije i život, deca će naučiti da se, ponekad, dešavaju i nepravde. Brojna takmičenja će ih naučiti da uvek postoji neko ko je bolji ili lošiji u nečemu od njih samih. Vaše dete će otkriti stvari koje mu idu sjajno i stvari koje mu nikako ne idu. I zbog takvog saznanja će njegova interesovanja krenuti u nekom određenom pravcu koji je drugačiji i od njegovog najboljeg prijatelja.
Zbog uticaja mnogih faktora, između ostalog i škole, Vaše dete će pronaći svoj put koji mu je blizak i koji će ga ispunjavati. Nemojte kontrolisati svaki njegov korak. Pustite ga da izraste u posebnu ličnost, koja će možda biti potpuno drugačija od Vaše.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
Odlican text! Ponekad podcenjujemo značaj škole za vaspitno-obrazovni proces deteta. Uvek je važno obezbediti podsticajno okruženje i kvalitetan tim da bi proces bio uspešan!