Mama je neko ko zna gde se nalazi svaka stvarčica u kući. Svi ostali članovi porodice se oslanjaju na nju i kao da ne žive u sopstvenom domu, bez obzira što svako dete ima svoju sobu, krevet, orman, pisaći sto, školsku torbu… Svakog dana se suočavate sa sledećim pitanjima: „Mama, gde mi je oprema za trening? Gde mi je ona žuta sveska? Gde mi je ona mala igračka… “Međutim, to ne rade samo deca. Kada Vaš suprug negde žuri, čujete sledeće: „Ljubavi, gde mi je onaj ugovor?“
Kada ste lepo raspoloženi kažete im gde su ostavili to što traže. Ukoliko ne znate, pomognete im da pronađu. Kada nije Vaš dan, ova pitanja Vas izluđuju i diže Vam se kosa na glavi. Ali, samo kažete: „Tamo gde si je ostavio/ostavila!“ Kao da nemate dovoljno svojih obaveza.
Kada naučite veštinu bolje organizacije, ne samo da ćete postići više stvari i biti produktivniji, već nećete biti izloženi tako velikom svakodnevnom stresu. Kako to da postignete?
Prestanite da radite stvari umesto svojih ukućana. Sigurno Vam smeta taj haos u dečijoj sobi, prljava odeća i čarape na sred dnevne sobe, hrpa papira na kuhinjskom stolu… Ali, sve dok budete spremali za svojom decom, stvari se neće promeniti. Oni će navići da ste uvek tu za njih. I iako će dobiti jedinicu ukoliko ne donesu taj domaći zadatak, oni se neće zabrinuti jer veruju da Vi znate gde je ta čuvena sveska.
Kada spremate dečiju sobu, uradite to zajedno sa svojim detetom. Neka svaka stvar ima svoje mesto. Ukoliko je dete manje, možete bojama ili stikerima označiti određene police. Upotrebite maštu. To učinite nekoliko puta, a onda pustite svoju decu da to rade sama. Sada su već sigurno zapamtila gde šta stoji i sledeći put će znati na kom mestu da potraže igračku, a na kom svesku i školsku torbu.
Izgradite im naviku. Neka Vaše dete nauči da se izuje i svoje cipele stavi u cipelarnik. Opere ruke pre svakog obroka. Svoju torbu stavlja isključivo na mesto koje je za to predviđeno, a ne na sred hodnika. Za ovo će Vam trebati neko određeno vreme. Budite kao papagaj i ponavljajte, ali nipošto ne radite umesto njih. Oni to moraju sami.
Zapisujte stvari. Napravite ogromnu tabelu koja će Vam biti zalepljena na sred frižidera. Tu upišite sve obaveze koje imate te nedelje. Ne samo Vaše, već i partnerove i dečije. Neka obaveze svake osobe budu obeležene različitom bojom. Ovu tabelu pravite zajedno. Neka Vam to bude jedna od porodičnih aktivnosti. Kada je uradite, slobodno je preškrabajte. Osećaj je tako dobar, a svako će znati šta tačno treba da uradi, kojeg dana i u koje vreme.
Naučite ih da budu odgovorni. Kada jednom zaborave gde im je sveska u kojoj su napisali važan domaći zadatak i dobiju jedinicu, sledeći put im se to neće dogoditi. Iako Vam je ovaj poduhvat težak, probajte da ga sprovedete u delo. Na taj način ćete ih naučiti da su sami odgovorni za svoje stvari i za sve što rade. Možda Vam deluje malo strogo ili surovo, ali pali u velikom broju slučajeva.
Učenje ove veštine je proces. Neće je naučiti ukoliko ih samo jednom „naučite pameti“. To mora postati Vaš svakodnevni način ponašanja. Vi jeste roditelj i uvek trebate biti tu za Vaše dete, ali postoje stvari kojima je ono doraslo i koje mora uraditi samo. Učenje ove veštine je jedan od tih zadataka. Što ih pre naučite da budu samostalna, pre će odrasti i postati odgovorni za sebe i svoje postupke. Naravno, izuzeci uvek postoje. Ukoliko je Vaše dete izuzetno organizovano, ali mu se desi da jednom u sto godina nešto zaboravi, pomozite mu. Situaciju sami procenite.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
