Majka sam. Imam devojčicu od dve godine. Svakog dana je vodim na igralište. Obožavamo da hodamo bose. Ali, po gradu je malo mesta gde se takva sloboda može priuštiti. Zbog toga koristimo svaku priliku. Jedna od njih je i igralište koje je posuto sitnim šljunkom. Nakon toga smo prljave i prašnjave. Ali, nama je lepo. Vraćamo se kući prljave po nogama i pričamo o tome čega smo se sve igrale.
Čim stignemo u stan kreće uobičajena „procedura“: kupanje i menjanje odeće. Po pantalonama bude peska, prašine i lišća. Ponekad u džepu pronađem i koju grančicu. Ali, znam da mi je dete uživalo. A da se ne lažemo- i ja sam sa njom. Iako to možda ne priliči mojim godinama jer više nisam dete.
Pre neki dan smo se, kao i uvek, vraćale sa igrališta. Svratile smo do prodavnice i kad smo izlazile, jedna gospođa me je zaustavila i rekla: „Izvinite, samo da znate da su Vam pantalone strašno prljave!“ Nasmejala sam se i rekla: „Da, znam. To je sasvim normalno kada imate malo dete i igrate se sa njom na igralištu. Ali, hvala u svakom slučaju.“
Nakon toga sam mnogo razmišljala na temu roditeljstva. Svaka mama zna koliko dan može biti težak kada imate malu decu. Svakog trenutka nešto spremate, čistite, brišete i sklanjate. Nemate baš vremena da nalakirate nokte. Tuširate se onoliko koliko traje najkraći mogući crtani, jer Vam je dete toliko dugo mirno. Ponekad ne stignete da operete kosu. Šminkanje Vam nije ni na kraj pameti, jer imate još milion obaveza do 9 ujutru. I večito se borite sa tri stvari:
- želite da Vam kuća blista i da je sve na svom mestu,
- želite besprekorno da izgledate i
- želite da provedete sve vreme ovog sveta sa svojom decom
Ali, to je stvarno nemoguća misija. Uspela sam sve to da postignem samo kada suprug ne radi ili su došli moji roditelji na par dana u posetu. Razmišljala sam, da li sam samo ja u takvoj situaciji? Tokom dana ne sednem ni pet minuta da odmorim. Kad mi dete spava, pokušavam da postignem sve što nisam dok je bila budna. I sve je na svom mestu – dok ona spava. Čim ustane, igračke su po celoj kući i sve je ponovo u haosu, a ja sam preumorna.
Tokom dana se često desi da me zove u sobu kako bismo se igrale. Moja rečenica je uvek ista: „Evo mila, samo mama još da uradi ovo ili ono.“ I tada me grize savest što se ne posvećujem njoj u potpunosti.
Ponosna sam! Ponosna sam i što mi je kuća u totalnom haosu, bez obzira što stalno spremam. Ponosna sam i kad mi je kosa prljava, jer nisam stigla da je operem. Ponosna sam i što su mi prljave pantalone svaki put kada odem na igralište.
Nisam jedna od mama koja pravi frku svaki put kada je dete slučajno isprlja. Neka me isprlja. Opraće se. Da, neću biti baš najčistija žena na ulici u svakom trenutku, ali meni to ne smeta. Ja znam da se iza te fleke nalaze svi trenuci koje sam provela sa svojim detetom. Ja znam da se iza neopeglanog veša krije vreme koje smo provele đuskajući po kući uz dečije pesmice. Ja znam da se iza neopranih sudova nalazi naše maženje i uspavljivanje.
Nama je lepo. Ne opterećujemo se flekama. Nijednoj mami to ne treba da predstavlja prepreku. U prirodi Vašeg deteta je da bude radoznalo. U prirodi Vašeg deteta je da pogreši pokušavajući. Pa makar to bila i užasna fleka po Vašim novim pantalonama. Barem je naučilo samo da jede. Nema veze što je musavo. Njemu je to jedan od najvećih uspeha tokom dana.
Zaista je važno kako posmatrate život. Imate dve mogućnosti: bićete mrzovoljni što ste te pantalone platili mnogo, a fleka nikako ne izlazi. Ili ćete kroz osmeh trljati tu fleku, znajući kako ste se dobro proveli. Izbor je na Vama.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
