Od kako se pojavio Corona virus, jedan deo građana je u panici, drugi neodgovaran, a samo mali broj razmišlja o drugima i ponaša se korektno. U početku smo se šalili, a onda je situacija i kod nas, malo po malo, postajala sve ozbiljnija. U ovom tekstu se uopšte neće govoriti o aktuelnom virusu, broju zaraženih i higijenskim merama zaštite, već isključivo o psihološkom aspektu ljudi koji se nalaze u ovoj situaciji.
Mnogi roditelji su ostali kod kuće. Ne idu na posao. Oni koji rade u zdravstvu se nalaze u još stresnijoj i težoj situaciji nego ranije. Sve to utiče na našu decu koja su, takođe, ostala kod kuće i ne idu u školu i vrtiće. Šta trebate da uradite?
Saberite se i ne paničite. Onako kako Vi reagujete u stresnim situacijama, reagovaće i Vaša deca. Zato, ponašajte se smireno. Ako ste pod stresom, razgovarajte sa partnerom tako da deca ne čuju i smirite jedno drugo.
Obratite pažnju na telefonske pozive. Možda mislite da deca ne obraćaju pažnju, jer su se zaigrala, ali ako u panici razgovarate sa svojom najboljom prijateljicom i pri tom iznosite svoj panični pogled na aktuelna dešavanja – uplašićete sopstvenu decu. Vodite računa o čemu govorite i kako to govorite.
Ugasite televizore. Svaku novu vest u vezi virusa i broja zaraženih, Vaša deca mogu shvatiti mnogo teže, jer još uvek ne razumeju mnogo toga. Samo mali deo sadržaja je prilagođen deci. Zbog toga je najbolje da televizor bude ugašen, a najnovije vesti možete saznati u putem mobilnih telefona.
Odgovarajte na dečija pitanja. Budite iskreni, nemojte ih lagati , ali jezik i informacije odaberite u skladu sa dečijim uzrastom i karakterom. Mnoga deca se neće nešto posebno uznemiriti, dok će osetljiva deca biti poprilično poplašena. Pomozite im, najbolje poznajete sopstveno dete.
Uvedite im rutinu. Čak i u ovakvim, teškim situacijama, deci najviše prija rutina. Odredite vreme spavanja i ustajanja. Odredite vreme za učenje i izradu domaćih zadataka, ali i pomaganja u kućnim obavezama. Svi trebaju učestvovati, u skladu sa svojim mogućnostima i uzrastom .Tako će dete od dve godine moći da skloni igračke na mesto, dete od tri da obriše prašinu, starija deca čak i da obrišu pod. Nemojte od njih očekivati besprekornu dezinfekciju, ali važno je da učestvuju i da imaju osećaj pripadnosti, ali i odgovornosti.
Uvedite vreme za zabavu. Bez obzira na težinu situacije, ubacite pola sata muzike, dečijih pesmica, pevanja, skakanja… Deci je to potrebno. Oni moraju da se istroše i potreban im je Vaš pozitivan pogled na svet. Zato, ne paničite, ne prenosite im strah, već ih učite veštinama neophodnim za kasnije godine života.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
