Kada sam postala mama, nisam brinula samo o tome da li je ona gladna, žedna i pokrivena… Brinulo me je još toliko toga. Brine me i dan danas. Razmišljala sam da li ću je vaspitavati tako da bude osećajna i puna razumevanja. Iako sam zbog tih svojih osobina često radila protiv sebe, shvatila sam da sam to ja. U tome nema ničeg lošeg, bez obzira što osećajni ljudi često ispadnu budale.
Uostalom, koliko god ja želela da bude drugačije, ona će me posmatrati u svakom trenutku. Bez obzira koliko ovaj svet ne valja i koliko ima loših ljudi i pogrešnih vrednosti, svoju decu želim da vaspitavam onako kako treba.
Počnite od sebe. Ukoliko pomažete drugima, imate razumevanja, volite da slušate i pričate – na dobrom ste putu da izgradite osećajnost kod svoje dece. Nemojte obmanjivati sebe. Vaše dete će u mnogim situacijama biti drugačije od Vas. Ali, ono će svoju empatiju i osećajnost pokazivati na svoj način. I to je u redu.
Objasnite im šta trebaju da urade. Nije dovoljno da kažete: „Moraš biti dobar.“ Šta znači danas biti dobar? Koje osobine obuhvata ova reč? Da li uvek trebamo biti dobri ili ćemo pokazati zube onda kada neko to zasluži? Objasnite svojoj deci zbog čega radite to što radite. Zašto ste odlučili da budete dobri? Šta se sve krije iza toga? Koje su beneficije i kako se tada osećate?
Nemojte ih čuvati u staklenom zvonu. Vaša deca moraju osetiti širok repertoar emocija. Oni će vremenom naučiti kako da se nose sa njima. Shvatiće da je sasvim u redu ponekad osetiti i tugu, zabrinutost, razočarenje… Ukoliko ih štitite od svega oni neće znati kako da se postave prema ovim emocijama. Biće im nelagodno do te mere da neće znati da se izbore sa najbanalnijim situacijama. Nemojte to dozvoliti. Sve prilagodite njihovom uzrastu.
Vežbajte sa njima ove pozitivne emocije kad god ste u mogućnosti. Savladajte prepreke zajedno. Nemojte misliti da su oni samo deca i da zbog toga ništa ne vide i ne čuju. Oni i te kako sve primete. Objasnite im kako se osećate, šta volite, kako rešavate probleme… Ispričajte im svoja iskustva… Niste ni Vi bili zaštićeni od svega. Mnogo puta Vas je nešto ili neko povredio, niste znali šta da radite, šta da kažete…Vaša iskustva će im biti od neprocenljivog značaja.
Nažalost, istraživanja pokazuju da empatija i osećajost naše dece opadaju iz godine u godinu. Ko je tome kriv? Deca, roditelji, situacija u državi i svetu? Sve smo manje sa svojom porodicom. Većinu vremena provodimo na poslu. Čak i kada smo kod kuće, buljimo u televizore i telefone. Mnogo manje pričamo sa svojom decom. Da li ih manje volimo? Sigurno ne. Ali, brine činjenica da današnji roditelji nemaju ni blizu potrebnog razumevanja i strpljenja za vaspitanje dece.
Usvojili smo pogrešne vrednosti. Iste prenosimo na decu. Dok svi krive sistem, ja sam duboko ubeđena da on nije jedini krivac. Pratimo trendove. Važniji nam je novac. Pre nego što okrivite decu, ispitajte sopstvene stavove, vrednosti i ponašanje. Ne predajte se i uložite u sopstvenu decu ono što se ne može kupiti novcem. Oni su naša budućnost.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
