Ne možete se baš pohvaliti mirnim temperamentom svog deteta. Diže Vam se kosa na glavi kada čujete mamu koja kaže: „On se sam igra. Ne buni se. Ne traži mnogo pažnje. Zapravo, miran je šta god da radi i gde god da idemo.“
Imate li utisak da su Vaša deca nevaljalija od svih drugih? Imate problem kako kod kuće, tako i u gostima? Da, istina je. Zaista postoje deca koju je teže vaspitavati od druge dece. Zaista mogu biti različiti kao nebo i zemlja. I u nekim situacijama zaista nije do Vas.
Ali, postarajte se da dovedete u red sve ono što je moguće. Ako želite dete koje će biti poslušno i koje Vas neće dovesti do nervnog sloma, morate znati sledeće:
Vaše „ne“ zaista mora biti „ne“. Na primer, ne dozvoljavate detetu da koristi Vaš mobilni telefon. Čudite se kako Vas nije poslušalo, već ga je uzelo bez pitanja i Vaše dozvole. Zašto? Možda zato što mu ga, ipak, dajete kada vozite auto jer želite da bude mirno u svom sedištu. Dobija ga i kada kuvate, ribate kupatilo ili usisavate. I još samo u situaciji kada Vam dođu prijatelji, jer je to jedini način da se ispričate na miru, bez prekidanja.
Kažete detetu da ne može pojesti još jednu čokoladicu. Međutim, ono je neumoljivo. To Vas izluđuje. Popuštate i kažete: „Dobro, možeš uzeti još jednu čokoladu. Ali, samo danas!“ Dete navlači osmeh, moljakanje prestaje, a istog trena zaboravlja da je obećalo kako Vam sutra neće tražiti isto.
Slažem se. Vaše dete je zaista uporno i tvrdoglavo. Ukoliko mu nešto zabranite, a onda popustite posle njegovog jedanaestog: „Molim te, maaaamaaaa,“ u velikom ste problemu. Ono će naučiti da Vam dosađuje sve dok ne popustite. Znaju da na kraju to i učinite.
Probajte sa sledećom vežbom. Kada kažete „ne“, budite čvrsti, odlučni i dosledni. Nema popuštanja. Dete veoma dobro vidi kada se kolebate. I tada postaje Vaša najgora noćna mora. Ali, ukoliko istrajete, primetićete da će ono vremenom biti manje uporno i odustati nakon Vašeg drugog „ne“.
Nemojte misliti da ukoliko dete ima dovoljno godina, mora znati razliku između dozvoljenog i nedozvoljenog. Ne ide to tako. Ovu razliku ga Vi morate naučiti. A ukoliko danas kažete jedno, a sutra drugo, uspećete samo u jednom – da zbunite sopstveno dete. U početku će biti zbunjeno, a onda će veoma dobro iskoristiti Vašu slabost i manipulisaće sve dok mu to budete dozvolili.
Zato, stanite iza svog „ne“. Ali, stvarno. Nije lako. Ponekad će Vam biti žao. Nećete spavati jer će Vas izjedati krivica. Dete može plakati, vikati, besneti i histerisati. A Vaš zadatak je da, čak i tada ostanete pribrani i smireni. Svojim primerom mu pokažite da takvim ponašanjem neće dobiti ništa. Recite mu da ide u svoju sobu i da dođe kada se smiri. Ili, ako je malo, ne obraćajte pažnju na njegove izlive besa. Vodite računa da se ne povredi pri takvom ponašanju.
Iako će Vam često biti teško, znajte da sve to činite zarad svog deteta. Nemojte misliti da je sve faza, jer nije. Vi ste roditelj. Pokažite mu ispravan put što ranije.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
