Koliko puta na dan čujete sledeće dečije izjave: „Mama, ne mogu da obujem cipelu! Ne znam kako da završim ovaj zadatak! Ne umem da vozim bicikl. Ne umem lepo da obojim ovaj crtež! Tata, nisam dobar u fudbalu!“
Pomislićete da su problemi mali. Kad bismo mi imali takve probleme… Međutim, sigurno znate kako Vaše dete može burno reagovati u ovakvim situacijama. Njemu je važno. I uopšte mu ne deluje kao nešto malo.
Sigurno ste milion puta reagovali na sledeći način: „Evo, obući ću te ja. Daj mi, ja ću to završiti. Znaš. Baš si lepo obojila. Dobar si, sine.“ Priznajte, rekli ste to samo da bi smirili svoje dete. Rekli ste ono što Vam je bilo najlakše u tom trenutku. A veoma dobro znate da je taj crtež zaista samo žvrljotina i da Vaše dete igra fudbal kao da ima dve leve noge.
Kako biste pokazali detetu da Vam je stalo, morate promeniti taktiku. Samopouzdanje će mu opasti ukoliko sve radite umesto njega ili mu samo odbrusite prvo što Vam padne na pamet. Kada Vam se dete sledeći put požali kako nešto ne ume ili kako je u nečemu loše, upotrebite magičnu reč JOŠ UVEK.
„Još uvek ne možeš da obuješ cipelu… Još uvek ne znaš da završiš taj zadatak…Još uvek ne umeš da voziš bicikl… Još uvek ne umeš precizno da obojiš taj crtež… Još uvek nisi dobar u fudbalu… ALI, BIĆEŠ!“ Objasnite detetu koliko je važna vežba. Niko ništa nije uspeo iz prvog pokušaja. Važno je uložiti vreme i trud i rezultati neće izostati.
Bez obzira koliko je dete malo, važno je da budete iskreni i realni. Ono nije najbolje u svemu. Ako mu stalno šaljete takve poruke, bez imalo uvida u njegove prave mogućnosti, razočaraće se kada stigne u realni svet gde njegovi vršnjaci umeju bolje od njega. I to mnogo bolje.
Obratite pažnju na svoje rečenice i poruke koje šaljete detetu. Videćete da će dete drugačije reagovati kada uložite malo truda. Posvetite mu se. Recite da ćete vežbati sa njim. Da ćete mu pokazati i milion puta ako treba sve dok ne nauči. Objasnite mu koliko ste Vi puta pali dok ste naučili da vozite bicikl. Slobodno mu recite da i sada, kada ste odrasli, postoje stvari koje ne znate, ali da ćete biti uporni i naučićete.
Vežbajte ovakav način komunikacije. Detetu će stvari biti mnogo jasnije i jednostavnije. Ono ne zna kako svet funkcioniše. Vidi da neke stvari obavljate automatski i lako, a ono to ne može. Zamislite koliko to teško može prihvatiti.
Ne zaboravite da ste uzor svom detetu. Nije važno samo šta govorite, već i kako se ponašate. Naučite svoje dete da svaki problem podeli u segmente i osmisli korake koji će ga dovesti do cilja. To je možda petnaest minuta više tokom dana. To se možda događa baš onda kada ste seli da popijete svoju kafu ili odmorite. Ali, Vašem detetu puno znači.
Sutra neće biti neko ko odustaje na prvu prepreku. Sutra će biti jedan od nekolicine kome je zaista stalo da nešto promeni. Eto koliko se maleni nedostatak u vezivanju pertli može drugačije tumačiti. Uložite u svoje dete. Vratiće Vam se višestruko.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
