Svako od nas se s’vremena na vreme nađe u nekoj nezgodnoj ili čak opasnoj situaciji. Tada je naš način reakcije od ključnog značaja. Ukoliko ste osoba koja paniči za svaku sitnicu, sigurno ste u velikoj nevolji.
Na primer, Vaš nadređeni Vas pozove na razgovor u kancelariju. Vi se odmah uplašite. Kroz glavu Vam prolazi milion pitanja: „Šta sam sad uradila? Šta ako me izbaci iz glavnog projekta? Da li ću dobiti otkaz?“ Odlazite kod njega. Preznojavate se, glas Vam drhti, ukočeni ste. A on Vam saopštava da ste dobili još jedan projekat koji trebate odraditi. Vi se opuštate i vraćate na staro.
Možete paničiti i kao roditelj. Dete se igra na igralištu. Penje se po raznim spravama koje su namenjene njegovom uzrastu. Međutim, Vi stalno skakućete oko njega: „Pazi! Polako! Pašćeš! Nemoj tamo!“ U grču ste. Samim tim, ni Vaše dete ne može da se opusti, niti normalno da se razvija! Prenosite mu strahove koji baš i nisu opravdani.
Odlazite kod lekara. Neki laboratorijski nalazi Vam iskaču iz referentnih vrednosti. Vi odmah pomišljate na najgore, a da čak niste ni porazgovarali sa svojim doktorom. Postavljate najgore dijagnoze. Skače Vam pritisak, nije Vam dobro…
Da li su Vam poznate ovakve situacije? Koliko često prolazite kroz njih? Da li zbog toga iritirate sve ukućane? Deca i partner Vam ne saopštavaju neprijatne vesti, jer znaju kakvi postajete. Da li Vam je to potrebno?
Ovo nisu panični napadi. Ovo je, prosto, Vaš način reagovanja u nezgodnim, neprijatnim, opasnim situacijama. Ukoliko želite da promenite neadekvatan način reagovanja, možete vežbati.
Razmislite: koje misli i pitanja Vam se roje u glavi? Da li su ona opravdana i realna? Da li stvarno može da se dogodi nešto baš tako strašno u toj situaciji? Bojite se da će Vam dete pasti. Mislite li da ostala deca ne padaju? Mislite li da je to čudno za njihovo detinjstvo? Čak i ako padne, malo će oderati koleno, plakaće dva minuta i nastaviti sa igrom.
Ukoliko paničite kod banalnih stvari, možete napraviti mnogo više štete nego koristi. Preplavljujuć strah Vam neće dopustiti da reagujete brzo i smireno. A to je od ključne važnosti za opasne situacije.
Kada postanete svesni svih tih groznih pitanja koja Vam se vrzmaju po glavi, recite sebi: „Diši. Polako. Čekaj. Hajde prvo da sačekam šta će se dogoditi, pre nego što sama predvidim najgori scenario.“ Čak i ako se dogodi nešto loše – nije kraj sveta. Mnogi problemi su rešive prirode.
Ukoliko primetite da se Vaši strahovi sve više i više pojačavaju, pa dovedu čak i do paničnog napada, obratite se stručnjaku. Prognoze su veoma povoljne. Ali, potrebno je mnogo rada i truda sa Vaše strane. Nemojte misliti da će sve proći samo od sebe. Ukoliko ovi strahovi počnu ozbiljno da Vam remete svakodnevnicu, zatražite pomoć.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
