Svi mi pokušavamo da budemo savršeni i uspešni. Trudimo se iz dana u dan. Pratimo sve moderne vrednosti koje čine svakodnevnicu. Zanima nas kako nas drugi ocenjuju ili vrednuju. Poredimo se sa drugima. Želimo da ostvarimo ono što su oni ostvarili…Sačekajte malo…
Gde ste tu Vi? Gde je sve ono što Vi želite i što Vas čini srećnim? Pa šta ako to danas nije moderno? Pa šta ako drugi ljudi smatraju da je to dosadno, staromodno, drugačije, neisplativo?
Čitavog života nekog slušamo. Dok smo bili mali upijali smo priče, razgovore, ponašanja, vrednosti i stavove naših roditelja. Kasnije počinjemo sve ovo da upijamo i od naših vršnjaka, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora…A onda, nekako smo se već formirali kao ličnosti. Od svakog smo uzeli po nešto i sada smo to mi. Tako slični, a u isto vreme i tako drugačiji od svih koje poznajemo.
Što ste stariji i zreliji, shvatate da je biti drugačiji – prednost, a ne mana. Ne opterećujete se zbog toga što jedini ne pijete kafu, ne pušite ili se ne drogirate. Ne opterećujete se zato što Vas ne zanima novokomponovana i moderna muzika. Vi volite nekog svog izvođača za kojeg niko nije ni čuo. Vi imate neki svoj, specifičan način oblačenja. Imate svoje ukuse i razmišljanja. Izgradili ste to svoje „JA“.
U skladu sa tim birate svoje prijatelje, životnog partnera, vaspitavate svoju decu. Ne obraćate više pažnju na ono: „Morao bih ili trebao bih“. I svi nekako žale za nekim ranijim danima. Biti stariji znači biti mudriji (barem bi tako trebalo biti).
Ukoliko konstantno menjate svoje stavove, nailazićete na mnoge probleme. Nećete znati šta znači biti uporan u ostvarivanju nekog cilja, za koji su potrebne godine i godine ulaganja. Možda to zvuči teško i dugo u ovom trenutku, ali kada ostvarite taj željeni cilj, koji je samo Vaš, osećate se kao da ste pobedili čitav svet.
Vaši bliski prijatelji neće moći da se oslone na Vas. U jednom trenutku želite da idete na kampovanje, ali Vas u drugom trenutku ta ideja u potpunosti plaši. Bežite od komaraca, plašite se životinja i šuškanja, hladno Vam je, gladni ste…Sve u svemu, niko Vas ne shvata ozbiljno.
Ljudi ne vole kada ne znaju šta da očekuju od svojih bližnjih. U jednom trnutku ste tu, u drugom ste milion kilometara daleko. Razmišljate: „Šta me briga kako me oni gledaju.“ Ali, onda Vi dolazite u situaciju kada Vam treba pomoć tih istih bliskih ljudi. Svakom od nas treba tuđa ruka i pomoć. Nije lako biti izolovan od svega.
Stojite iza svojih stavova. Naučite da ih iznesete na društveno prihvatljiv način. Niko Vas neće manje voleti ako ste drugačiji. Odnosno, pravi prijatelji i bliske osobe će Vas prihvatiti onakvim kakvi jeste. Slobodno recite da volite ružišasto, dok svi ostali vole sivo.
Sve dok ne ugrožavate druge ili sebe, u redu je voleti nešto drugačije. Pravi prijatelji i bliske osobe će Vas voleti upravo zbog te različitosti i mana. Budite hrabri i nemojte se upustiti u svet koji je isti kao kod svih drugih. Takav način razmišljanja guši Vašu kreativnost i želju za životom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
