Kao i svaki dobar roditelj, želite da Vaše dete bude lepo vaspitano. Stalno mu govorite kako mora da deli sa drugima, naročito ako su u pitanju brat, sestra ili njegovi vršnjaci. Ovakav zahtev kod većine dece izaziva burne emocije. Ono ne želi da deli, naročito ako je u pitanju neka omiljena igračka.
Odlazite do prvog parkića ili dečijeg igrališta. Vaše dete obožava da se igra u pesku. Poneli ste kantice, lopatice, grabuljice…Vaš mališan seda i počinje da se igra. Nakon dva minuta dolazi drugo dete, koje uzima lopaticu sa peska. Vaš mališan, iako je nije koristio, uzvikuje: „To je moje!“ I otima lopaticu. Drugo dete počinje da plače, a Vi biste najradije propali u zemlju.
Govorite: „Daj drugaru svoju lopaticu. Vratiće ti je kad završi. Ti uzmi kanticu.“ Ovo pregovaranje može dugo trajati. Vaše dete daje svoju igračku, ali je uvređeno i tužno. Dete Vam govori: „Ali, to je mojeeee!“ A Vi pričate i pričate o deljenju…
Između druge i treće godine dete počinje da shvata pojam vlasništva. Ono zna da ima svoje igračke, svoj krevetić, svoju sobu. I većina dece tog uzrasta zaista ne želi da deli. Zna da ne sme da dira tatin kompjuter ili mamin telefon, jer će oni biti ljuti. Zašto bi on onda pozajmljivao svoje igračke? Polako ga uvodimo u svet odraslih…
Šta da učinite kako bi Vaše dete bilo manje sebično? Pre svega, ukoliko Vaše dete pokazuje ovu osobinu u periodu između druge i treće godine, prihvatite je kao jednu od razvojnih faza. Ono je tek počelo da shvata svet oko sebe. To ne znači da ćete mu reći: „Važi, nemoj bratu dati bicikl.“ Budite strpljivi. Objasnite mu da će mu brat vratiti bicikl, kada se bude provozao jedan krug. Recite mu kada će ga vratiti. I vodite računa da budete iskreni. Ako ste mu rekli da će mu igračka biti vraćena za deset minuta, onda neka to zaista bude tako. Dete će izgraditi poverenje u Vas i sledeći put će mu biti malo lakše.
Pazite kako se ponašate. Vi ste uzor svom detetu. Ako Vi ne volite da delite stvari i negativno komentarišete komšinicu kojoj ste pozajmili šećer, nemojte se čuditi odakle Vašem detetu ta osobina. Dete sve upija, čak i onda kada ne gleda u Vašem pravcu i čini Vam se da je u svom svetu igračaka.
Kada dajete nešto detetu, uvek recite: „Izvoli.“ Kada Vam ono pruža nešto, recite: „Hvala.“ To stvarno nije teško, a Vaše dete će se brzo naučiti lepim manirima.
Kroz igru ga naučite kako da deli. Ukoliko se igrate sa svojom devojčicom i kuvate ručak, recite: „Evo, izvoli. Pozajmiću ti svoju šerpicu. “ Nakon toga je upitajte: „Možeš li mi pozajmiti svoj tanjir? Vratiću ti ga čim budem sipala krompir. “ Dete na ovakav način najbolje uči. Dok je tako malo, Vaši monolozi mu neće stizati do mozga svaki put.
Ne uplićite se u sitne rasprave između Vaše dece. Oni moraju shvatiti kako funkcioniše svet oko njih. Ponekad će biti tužni, ponekad srećni, ponekad uvređeni. To je život. On nije uvek fer. Ne možete stalno biti uz njih i ispravljati „krive Drine.“
Nemojte ga samo kažnjavati kada je sebično. Nagradite ga kada nekom nešto da. Dajte mu do znanja da ste ponosni na njega. Napravite veliki događaj od toga.
Nemojte popuštati. Budite strpljivi, ali uporni i dosledni. Vaše dete će naučiti da deli, naročito ako se nalazi u nekom kolektivu. Izlažite ga različitim situacijama. Nemojte ga čuvati u staklenom zvonu. Nemojte ga preterano štititi. Zavoboravite na izjave: „On je još mali.“ Pa šta ako jeste? Što pre nauči kako funkcioniše svet oko njega, brže će se snaći u istom.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
