Vremena su se promenila. Mnoge stvari nisu kao ranije. Čini se da svako teži svom cilju, ne gledajući koga gazi i kako do njega stiže. Sopstvena zadovoljstva i mir ne bismo menjali ni za šta. Zašto bi nas neko kočio? Zašto bismo tražili kompromise, kada možemo da pronađemo rešenja koja nam u potpunosti odgovaraju? Tražimo osobu uz koju bismo mogli da dišemo…Ali, ona mora biti savršena. Zato što smo i mi savršeni…Ili barem tako mislimo…
Svesni smo da tražimo nemoguće. Čim nam novi partner otkrije deo sebe, bežimo glavom bez obzira. Znamo da ćemo se upecati. Već smo to preživeli. I ne želimo ikad više da prolazimo kroz isto. Možda ćemo osetiti leptiriće u stomaku… Možda ćemo se i smejati svakog dana… Ali, šta je to u poređenju sa onim razočarenjem koje sledi na kraju veze? Kako god okrenemo, mi bivamo žrtva.
I zbog toga gazimo. Počeli smo da se ponašamo po zakonu džungle… Kada posmatrate sa strane, sve to izgleda nekako isto. Muškarci i žene se druže, piju piće, izlaze u bioskop, šetaju gradom… Ali, ne znaju jedno drugog. Niko od njih ne pokazuje unutrašnjost. Sve je nekako površno i daleko…
Zbog čega smo toliko počeli da se plašimo bliskosti? Zbog čega smo postali neustrašive zveri, koje navodno mogu da urade sve, osim da pokažu pravo lice? Lakše je tako, zar ne? Znamo da sami sebe nećemo nikada izdati. Šta god da uradimo, neće nas boleti…
Živimo u ogromnim stanovima…Radimo u firmama koje broje hiljade zaposlenih… Izlazimo u kafiće koji imaju ogromne stolove… I iako svi sede zajedno, nekako su svi tako daleko jedni od drugih. Svako je u nekom svom svetu…Kuckaju po društvenim mrežama i objavljuju slike: „Vidite moj lažni osmeh! Tako sam srećan! Niko mi ne treba!“
Sa druge strane, žalimo se na sve i svakog! A mi smo ti koji moraju doživeti ogromnu promenu, pokazati pravo lice i početi otvorenu komunikaciju… Plašimo se bliskosti i ranjivosti… Jer, nekada davno, u jednom dalekom gradu, neko nas je jako povredio…
Ne budimo kukavice… Poklonimo deo sebe! Trošimo isuviše truda za maskiranje i šminkanje. Trošimo previše energije da bismo dokazali da smo oni koje samo glumimo. Kada bismo samo pola tog truda uložili u promenu vrednosti i uverenja, bilo bi nam lakše. Ne bismo nosili toliko breme!
Odmrznite svoje srce! Dopustite nekom da upozna Vaše pravo lice! Da, možda će Vas neko povrediti. Ali, možda će Vas neko i voleti! Možete dobiti jedinstvenu priliku da rastete i razvijate se zajedno. Ne odbacujte sve lepo samo zato što je neko nekada davno povredio!
Budite svoji! Ako delite život sa nekim, to ne mora da znači da ćete izgubiti sebe! Baš suprotno. Pored sebe ćete imati još jednu osobu koja će Vas voleti i poštovati. Baš onakve kakvi ste!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
