Kvalitetan odnos između roditelja i dece se uspostavlja od samog rođenja. To nije proces koji se može ostvariti tokom noći. Uspešan odnos se gradi. Potrebno je vreme. Isto tako, za kvalitetan odnos između dece i roditelja nikad nije kasno. Ali, morate biti svesni jedne činjenice: što kasnije počnete sa izgradnjom, više truda će Vam trebati.
Danas roditelji prave mnoge greške. Nekada budu suviše strogi, nekada budu suviše popustljivi. Međutim, niko od nas nije savršen, bez obzira koliko se trudili. Ukoliko su roditelji isuviše strogi i često fizički kažnjavaju, ne popuštaju detetu ni kod nevažnih sitnica, može doći do problema. Kada se dete bude našlo u bilo kojoj nevolji, ono neće imati hrabrosti da razgovara sa svojim roditeljima, jer zna šta ga čeka. U ovakvoj situaciji postoje dva scenarija: ili će dete ćutati i sve držati u sebi ili će se obratiti nekom drugom za pomoć. To može biti prava osoba (na primer: baka, deka, tetka, ujak…) ili neko sa nedovoljno iskustva (recimo, vršnjak). U tom slučaju dete se može naći u još većem problemu i tako u krug.
Zbog toga vodite računa. Dete nije odrasla osoba. Ono ne može da sedi mirno i sa punom pažnjom sluša ono što mu govorite. Iako je autoritet i te kako potreban prilikom vaspitanja dece, morate naći idealnu i umerenu meru.
Sa druge strane, neki roditelji budu isuviše popustljivi prema svom detetu. Dozvoljeno mu je sve. Svaka njegova greška se tumači na sledeći način: „Pusti ga! Nema veze, još uvek je mali (iako dete ima već 20 godina)!“ Ukoliko vaspitavate dete na ovaj način ono će veoma brzo naučiti da manipuliše Vama i Vašim osećanjima. Tačno će znati kada treba da zaplače, kada da napravi tužan izraz lica, kada treba da ode kod mame, a kada kod tate.
Prilikom vaspitanja dece treba naći zlatnu sredinu. Ljubavi ne štedeti, a autoriteta treba imati dovoljno. Šta to znači? To znači da trebate naučiti dete pravim životnim vrednostima, poštovanju roditelja, starijih i svih drugih osoba. Treba ići pravim putem, tako da ne ugrožava ni sebe, ni druge.
Vi najbolje poznajete svoje dete. Naučićete kako ćete naći pravu meru u svemu. Ni jedno dete se ne vaspitava na isti način, jer je svako drugačije. Vaspitni proces trebate prilagoditi kako sebi i svom karakteru, tako i karakteru Vašeg deteta.
Nemojte biti ljubomorni. Ukoliko je Vaše dete više vezano za oca, to je u redu. Ono Vas oboje voli podjednako. Bitno je da možete o svemu da pričate u krugu porodice. Uvek će postojati neke stvari koje će pre reći majci, ocu, bratu ili sestri. Ponekad će o problemu razgovarati sa bakom, dekom, tetkom, ujakom…Nećete biti upućeni u svaki detalj, naročito kasnije kada bude bilo starije.
Ono što je važno postići jeste funkcionalna i skladna porodica. Važno je da budete tu kada je detetu teško ili je u nekom problemu. Sve dok dete ne traži nekog van porodice ili ne iznosi svoje probleme na društveno neprihvatljiv način, to je u redu.
Ukoliko primetite da Vam je dete suviše odsutno, povučeno ili konstantno pravi probleme, porazgovarajte prvo jedno sa drugim, a onda i sa stručnjakom. Na taj način ćete shvatiti gde je nastao problem. Možda postoje neki drugi problemi u porodici, zbog kojih je dete počelo tako da se ponaša?
Prilikom razgovora sa psihologom ili psihoterapeutom mogu isplivati stvari kojima se niste nadali i za koje niste znali da su problem. Što se pre otkrije pravi uzrok problema, pre će se i rešiti. Nemojte čekati da se stvari zakomplikuju toliko da ne znate šta ćete. Reagujte na vreme.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
