Svaki roditelj koji ima dete od dve ili tri godine, zna koliko dečija pitanja i radoznalost mogu biti naporni. Čak i kad imate visok nivo inteligencije i strpljenja, Vi ponekad stvarno ne znate šta da odgovorite. Evo, kako izgleda jedan razgovor između mame i devojčice od dve i po godine:
Devojčica: „Mama, ko mi je kupio pantalone?“
Mama: „Baka.“
Devojčica: „A zašto?“
Mama: „Zato što ti je bio rođendan.“
Devojčica: „A zašto mi je baka kupila pantalone?“
Mama: „Zato što je znala da ti trebaju.“
Devojčica: „A zašto?“
Mama: „Videla je da si ti one prethodne bile male.“
Devojčica: „A zašto?“
Mama: „Zato što si porasla.“
Devojčica: „A zašto sam porasla?“
Mama: „Zato što si jela i spavala. Tako sva deca rastu…“
Da, pogađate. Sledeće pitanje je bilo: „A zašto?“ I to tako traje sve do trenutka dok ne znate šta da odgovorite. Tada ste već poprilično iznervirani. Slede roditeljski odgovori: „Zato što ja tako kažem! Zato što si mali! Ti ništa ne znaš! Otkud ja to znam?! Ćuti! Tišina! Sad je stvarno dosta! Idi pitaj mamu! Idi pitaj tatu! Dosadan si!“
Sasvim je prirodno da su deca radoznala. Na taj način upoznaju svet oko sebe. Na taj način uče. Ne bi valjalo da nisu radoznala i da su povučena. Iako bi Vama život možda bio lakši, verujte mi, bili biste mnogo više zabrinuti nego sad. Svi mi, ponekad, imamo loš dan. I možemo da kažemo nešto što zaista ne mislimo. Ali, ako priznamo grešku i izvinimo se, verovatno će sve biti u redu. Ali, ukoliko svakog dana, u nekom trenutku, dajemo deci ovakve odgovore, onda je to veliki problem. Evo šta se sve može desiti:
Kada malo poraste ono će na isti način razgovarati sa Vama, a Vi ćete biti iznenađeni zbog toga. Na isti način može početi da razgovara i sa drugima. Neko će mu dati do znanja da mu to smeta, neko neće. Sve u svemu, ulaziće u konfliktne situacije, a neće mu biti jasno zbog čega to smeta ljudima oko njega. Njemu je takav način razgovora sasvim normalan, jer ste ga od malena tako učili.
Isto tako, dete se može povlačiti u sebe. Svaki put kada ga nešto zanima, nailazi na nerazumevanje i nestrpljenje. Posle određenog vremena će naučiti da je bolje da ništa i ne pita. Isti obrazac može preneti i na druge osobe u svom životu. Samopouzdanje će mu biti vrlo nisko ili ga gotovo neće ni imati, što će mu praviti ozbiljne probleme u svakom narednom odnosu i situaciji. A Vi ćete se čuditi zbog čega je Vaše dete povučeno i ne obraća Vam se ni za kakav savet ili podršku.
Pitaćete se gde ste pogrešili. Pružili ste mu tako puno ljubavi, vremena i razumevanja. Iako mnogi faktori utiču na razvoj deteta, Vi ste jedan od najvažnijih. Čak i ako nešto nepovoljno deluje na njegov razvoj, Vi ste tu da to ispravite.
Obratite pažnju na sitnice. Dete upija sve. Ne samo ono što biste Vi voleli. Zato, vodite računa da mu većim delom svog vremena pružite ono što mu zaista treba.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
