Koliko puta ste probudili Vaše dete, a ono je uporno ostajalo u krevetu, jer ne želi da ode u školu. Žali se da ima bolove u stomaku i glavobolju, a kada ste ga odveli lekaru, zapravo mu nije bilo ništa. Razlozi zbog kojih dete ne želi da ide u školu mogu biti i samo pospanost, međutim obično su razlozi malo ozbiljniji.
Tokom letnjeg i zimskog raspusta je sve u redu. Međutim, kako se bliži početak škole, tako dete sve više pokazuje znake anksioznosti i ne želi da napusti kuću. Isto tako, moguće je da dete krene u školu, ali se sve gore i gore oseća kako joj se približava.
Odbijanje da se ide u školu treba ozbiljno ispitati. Ono se javlja nakon nekog oboljenja zbog kojeg je dete duže vremena bilo kod kuće, nekog neprijatnog događaja u školi (obično nekog od oblika vršnjačkog nasilja), nekog neprijatnog događaja kod kuće (recimo, sukob između roditelja)…
Upornost ove dece je izuzetno velika. Oni nikako ne žele da idu u školu. Roditelji im popuste samo na nekoliko dana, gde se njihovo odbijanje još više učvršćuje.
Razgovarajte sa svojom decom. Otkrijte zbog čega su toliko uznemirena i anksiozna. Nemojte zanemarivati njihov problem. Možda jeste malen, ali za njih je taj problem najveći.
Ukoliko Vaše dete ima strah od testiranja i odgovaranja, pomozite mu da se bolje pripremi. Osim toga, pomozite mu da poveća svoje samopouzdanje. Vežbajte sa njim odgovaranje kod kuće. Neka ga slušaju svi članovi porodice.
Ukoliko se radi o nekom uznemirujućem događaju u školi, popričajte i sa nastavnikom. Možda će Vam on pružiti neke dodatne informacije, koje će Vam olakšati rešavanje problema. Ukoliko je u pitanju vršnjačko nasilje, problem se mora rešavati sistemski. Osim razgovora sa svojim detetom, popričajte i sa nastavnikom, psihologom, direktorom. Vršnjačko nasilje ponekad zaista može biti samo faza, ali ima i slučajeva koji mogu ozbiljno ugroziti Vaše dete, kako fizički, tako i psihički.
Ukoliko ste u čestom sukobu sa svojim bračnim partnerom, popričajte o tome sa njim. Ukoliko imate nekih problema, pokušajte da ih ne rešavate ispred dece. Ukoliko su ti problemi toliko veliki, da Vi i Vaš partner ne možete živeti u zajednici, možda je bolje da se obratite stručnjaku. Nakon toga ćete videti da li možete da ostanete zajedno i radite na problemima, ili je najbolje za sve da se raziđete. Vaše dete ima pravo na bezbrižno detinjstvo.
Ukoliko se ovakvo stanje produži, a Vi ste isprobali sve moguće i nemoguće stvari, možda je najbolje da se obratite psihologu za pomoć. Stručnjak je neutralno lice koje će moći da sagleda problem na objektivan način. Možda postoje faktori kojih ni Vi, ni Vaše dete niste svesni.
Preduzmite sve kako bi se Vaše dete vratilo u školu. Nemojte mu neprestano popuštati, jer mu na taj način zapravo činite medveđu uslugu. Ono mora naučiti da se suočava sa problemom kada se pojavi, a ne da ga izbegava, jer će ga na kraju ipak stići. Mora naučiti da bude samostalno, onoliko koliko je to moguće u njegovom uzrastu. Pomozite mu u tome.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
