Ako ste roditelj, veoma dobro Vam je poznat osećaj svakodnevne brige o detetu koja traje 24 sata dnevno. Čak i kada Vam je dete u vrtiću ili kod deke i bake koji ga brižno čuvaju, Vama se „tamo negde“ roje misli, bez obzira šta radite. Konstantno se pitate da li sve radite kako treba, šta trebate da promenite, da li je normalno to što Vaše dete radi ovo ili ono sa godinu dana ili 15 godina.
Sve je to sasvim u redu. I verujem da nikada nećemo prestati da se pitamo da li smo dobri roditelji i da li smo učinili sve što je u našoj moći. Po struci sam diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut i slušam mnoge ljudske probleme. Neki od njih su banalni, a drugi zaista ozbiljni. Analiziram svaku situaciju i mnoge ljude u svom okruženju. Verovatno je to neka vrsta profesionalne deformacije. I nažalost, uviđam da su mnogi ljudi nesrećni ili neraspoloženi. Ne zato što imaju ozbiljne probleme, već zato što ih posmatraju na neadekvatan način.
Stalno negde jurimo i žurimo. Društvo nam je nametnulo određene vrednosti koje hteli ili ne hteli pratimo. A kako sve to utiče na našu decu? Da li stvarno mislite da će Vaše dete biti srećno ako imate dovoljno para da mu priuštite sve što želi? Da li stvarno mislite da je Vaše dete srećno ako Vas ne vidi čitav dan jer radite kao konj da bi ono imalo sve? A kada dođete sa posla, suviše ste umorni da se posvetite svojoj porodici…
Verujem da niko od nas nema sve što želi. I to je dobro. Tera nas da se trudimo i borimo u teškoj realnosti. Daje nam snagu koju ne znamo odakle crpimo. Ali, kad zastanete i pogledate iza sebe neće Vam biti važan ni dobar auto, ni stan od 100 kvadrata, ni dva fakulteta. Biće Vam važna Vaša deca. Da smo živi, zdravi i da svi lepo funkcionišemo. To je ono čemu ljudi trebaju težiti. Jer, kud god da krenete, šta god da radite i kome god da se obratite iz Vas proizilazi ono što ste naučili u svojoj prodici, vrednosti koje su Vam utkali roditelji, bake, deke, braća, sestre…
Ako ste živeli u porodici u kojoj se stalno jurilo za parama, a malo vremena posvećivalo porodičnim vrednostima- i Vi ćete to isto uraditi. Da li je to ono što želite? Ako jeste, samo napred! Ako nije, razmislite kako Vi želite da vaspitavate svoju decu?
Danas sam krenula sa svojom kćerkicom na igralište. U glavi mi je bilo milion stvari: do kad trebamo da se vratimo kako bi ručak bio gotov na vreme, šta još treba poraditi u stanu, kakve su mi obaveze vezane za posao, itd. A onda smo stigle na igralište gde je ona sa dve godine rekla: Mama, ja srećna!
Shvatila sam da ništa nije toliko važno kao vreme koje provedete sa svojom decom! Ni sami ne znate šta im sve možete reći i šta ih sve možete naučiti za 100 metara zajedničke šetnje. I iako je u životu bilo bezbroj lepih trenutaka vezanih za obrazovanje, prijateljstvo, partnerstvo, ništa ne ispunjava kao ponos roditelja koji zna da je danas uradio nešto dobro za svoje dete!
Zbog toga nađite vremena! Bez obzira na sve obaveze, posao, kuću, prijatelje… Važna je umerenost i dobra organizacija. Naravno da nećete svakog dana imati 10 sati samo za Vašu decu, ali potrudite se da to vreme bude što veće i kvalitetnije.
Ako imate previše obaveza i van posla, povedite svoje dete sa sobom. Učinite čekanje u banci interesantnim, gde ćete razgovarati sa Vašim detetom. Uostalom, ako ga vodite sa sobom, ono će naučiti da u životu nije sve samo igra i da život čine i lepe, ali i dosadne stvari koje se moraju obaviti. Nakon toga možete sesti i pojesti sladoled. Naravno, sve zavisi kojeg je uzrasta Vaše dete i nećete ga nagovoriti da sa 15 godina ode sa Vama i pravi Vam društvo u banci, ali gvožđe se kuje dok je vruće. Ako ga na vreme naučite obavezama, odgovornosti i poštovanju onda nećete imati nikakav problem.
Svi se žale na državu, sistem, političare…A ja i dalje mislim da vaspitanje deteta najvećim delom proizilazi iz kuće. Možete kriviti sistem ako ste ceo dan bili na poslu i niste videli svoje dete, ali ga ne možete kriviti za sve svoje slobodno vreme. Dete je nešto moralo naučiti i od Vas. Zbog toga razmislite šta je ono što Vi pružate svom detetu? I zašto (daleko bilo) ima problem sa nastavnicima, školom, ponašanjem na svim poljima u životu? Uočite problem na vreme i još danas provedite što više slobodnog vremena sa svojom decom!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
