Posao, posao i samo posao… Odgovorni ste. I sami znate kakva je situacija u kolektivu. Od deset zaposlenih, dvoje rmbače kao konji. Ostali „hvataju maglu“ kad god stignu. Čak i u privatnom sektoru imate ovakvu podelu. Uvek će se naći osoba koja se posebno ističe svojim znanjem, trudom i radom. I pogađajte, to ste Vi! Ne možete drugačije. Takvi ste. To je jače od Vas!
Dolazite kući. Umorni ste. Ali, baš u tom trenutku zove Vas najbolja prijateljica. Razvodi se od muža. Plače. Naravno da ćete biti tu za nju. Zamišljate koliko joj je teško. Ima troje dece. Užasan posao i bednu platu. Smišljate sve moguće i nemoguće načine da joj pomognete. U najmanju ruku – pružate joj podršku. Dajete sav štek koji ste mesecima skupljali za letovanje. Znate da joj je potrebniji nego Vama. Vratiće Vam kad bude mogla.
Suprug Vam dolazi sa posla, vidno neraspoložen. Pitate ga šta mu je. Objašnjava Vam koliko je umoran. Svega mu je dosta. I ljudi. I kolektiva. I besparice. I rate za kredit. I kretena u saobraćaju. Ako Vam otvoreno ispriča sve što ga muči, prava ste srećnica. Obično samo čujete: „Ništa. Sve je u redu.“ A Vi se grizete u sebi, jer znate da mnogo toga nije u redu. Ali, Vaš odnos više nije isti kao pre. On je odsutan, umoran, nervozan… A Vi pomišljate na najgore. Besparica Vam je u ovom trenutku najmanji problem.
Deca su došla iz škole. Svako ima svojih muka. Jednom trebaju nove patike. Drugi neće da uči. Treći je bezobrazan za sve članove porodice zajedno. Sa svakim od njih obavljate čuveni roditeljski razgovor. Zovu Vas da dođete u školu. Pitate se šta su sad zgrešili. Odete tamo. Lažete. Pravdate. Sedate u auto i pitate se gde ste pogrešili. Toliko ste pružili svojoj deci… Ovako Vam vraćaju…
Roditelji su Vam stari. Stižete i njih da obilazite. Oni Vam prebacuju, jer ste brzo otišli prošli put. Treba im društvo. Nemaju nikoga i niko ih ne posećuje. Ne razumeju ovaj današnji život. Pričaju Vam o svojim uspomenama. Čuli ste to. Najmanje sto puta. Ali, smeškate se, jer ne želite da im povredite osećanja. Razmišljate kakvi ćete Vi biti kad ostarite.
Krećete kući. Ponovo ulazite u auto. Gužva je u saobraćaju. Jedan od nervoznih vozača trubi i psuje Vas, jer vozite po propisima. Ne obazirete se. Nebitan Vam je. Imate dovoljno svojih problema. Samo što niste stigli kući. Setili ste se da niste obavili kupovinu. Vraćate se. Žurite. Sad ste već i Vi vidno nervozni. Kasnićete sa večerom…A već ste premoreni…
Pada noć. Završavate svoje obaveze. Sudovi su oprani. Deca u krevetu. Suprug već hrče. Samo još nešto da obavite. Tihi ste. Ne želite da probudite ukućane. Uh, gotovo je sve. Spremate se za spavanje. Ali, od toliko problema, san Vam ne dolazi na oči. Razmišljate o svemu… A sutra – opet sve iz početka.
Ovako Vam izgleda skoro svaki dan. Posao, obaveze, tuđi problemi! Čekajte! Jel Vi nemate svojih teškoća? Da li je Vaša obaveza da pomažete baš svima oko sebe? Ne možete svima ugoditi. To je nemoguća misija. A pošto ćete još dugo vremena trebati svojoj deci i porodici, obratite pažnju na svoje psihičko i fizičko zdravlje! Sednite! Isključite se malo! Ubacite koji lep trenutak u svoju svakodnevnicu! Jer, život je samo jedan! A Vi ćete ga proživeti jureći na sve strane i pružati podršku i pomoć svima osim sebi!
Udahnite i brojite do deset. Ko o Vama brine? Vreme je da počnete da razmišljate na tu temu…
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
