Autizam je ozbiljan razvojni poremećaj. Karakterišu ga teškoće u uspostavljanju i održavanju socijalnih odnosa. Autistična deca pokazuju izuzetno ograničena interesovanja i repetitivna ponašanja. Četiri puta je češći kod dečaka, nego kod devojčica.
Autistična deca izbegavaju kontakt očima, nezainteresovana su za ostalu decu, ne reaguju kada im se neko obraća. Imaju velikih poteškoća u govoru, a kod određenog broja dece, govor se uopšte ne razvije. Često ponavljaju jedan te isti sadržaj. Osećaju se loše zbog bilo kakvih promena koje menjaju njihovu svakodnevnu rutinu. Ponavljaju pokrete koji drugi tumače kao veoma neobične. Nisu sposobni da prosude razne socijalne situacije i mišljenje drugih osoba. Zbog toga ne mogu predvideti njihovo ponašanje. Iznenada mogu postati besna ili se mogu smejati bez ikakvog razloga. Mogu imati problem sa spavanjem, umokravanjem ili defeciranjem. Osobe sa autizmom mogu razviti posebnu osetljivost na dodire, zvukove, mirise, svetlost i boje. Međutim, nemaju sva deca iste simptome, niti im je intenzitet tih simptoma jednak.
Kod nas postoje mnoge predrasude vezane za autizam. Neki smatraju da on nastaje kao posledica određenih primljenih vakcina ili izuzetno hladnih roditelja koji imaju stroge vaspitne metode. Istina je da se još uvek mnogo toga ne zna o autizmu i da on nastaje kao posledica različitih genetskih, organskih i kognitivnih faktora. Najčešće se javlja tokom prve tri godine života.
U zavisnosti od oblika i težine samog oboljenja, određeni procenat dece koja imaju autizam, mogu da unaprede svoj govor do te mere da pohađaju školu, pa čak i dobiju posao. Drugi deo nije sposoban za rad, dok određeni procenat uopšte ne može da vodi samostalni život, te zavise od roditelja i posebnih centara koji su namenjeni osobama sa autizmom.
Veoma je važna rana dijagnostika. U tom slučaju im se može obezbediti specijalno školovanje, uz pomoć kojeg deca mogu maksimalno razviti svoj potencijal. Odeljenja su manja, a stručnjaci su posebno obučeni za rad sa dečijim autizmom. Posebna pažnja se posvećuje svakom detetu.
Roditeljima dece sa autizmom je potrebna ogromna podrška od strane stručnjaka. Često se osnivaju posebni centri ili udruženja, gde roditelji razmenjuju svoja iskustva i zajednički tragaju za potrebnim rešenjima. Deci je ponekad potrebna i stručna nega, kako bi roditelji napunili baterije i pružili svoj maksimum.
Osobe sa autizmom mogu imati veštine koje su posebno razvili. Zbog toga ih treba osnaživati i razviti ih do maksimuma. Iako je ovakav život izuzetno težak, jer autizam traje čitav život, udružite se sa ostalim roditeljima. Na taj način ćete biti upućeni u sva dešavanja, istraživanja, nepretke i centre koji se otvaraju, gde Vi i Vaše dete možete dobiti neophodnu pomoć.
Nemojte se povlačiti zbog autizma. Uključite Vaše dete u sve društvene aktivnosti koje mu prijaju. Njemu je potrebna porodica, braća, sestre, vršnjaci. Omogućite to svom detetu u skladu sa intenzitetom autizma.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
Jako mi se dopao tekst! Posebno mi se svidja naglasak da je autizam spektar poremecaja (na engleskom se i zove Autism Spectrum Disorder) i da se osobe sa autizmom, kao i ljudi uopste, veoma razlikuju. Svi podaci koje si navela su zasnovani u nauci i veoma vazni, narocito sto se tice porekla autizma. Nazalost, na nasim prostorima i dalje vaze pogresne i cesto veoma opasne ideje da je autizam posledica vakcinacije, iako su te tvrdnje davno osporene naucnim istrazivanjima. Hvala ti sto se zalazes za domen specijalne edukacije i rehabilitacije!