Ukoliko zbog određenog problema odete kod psihologa sa svojim malim detetom, on mu neće predložiti komplikovane psihološke testove koje treba rešiti. Umesto toga, igraće se sa njim, razgovaraće i crtaće. Zanimljivim putem će dobiti mnogo informacija. Dečiji crtež nam može mnogo toga reći o odnosima u porodici i zbog toga se ona najčešće i crta.
Ukoliko odlučite da primenite ovu tehniku sa detetom, nemojte se držati strogo svega što je napisano. Mnogo toga zavisi od pitanja koja postavljamo detetu, a vezana su za taj crtež. Dete može imati i neko logično objašnjenje zbog čega je nešto nacrtalo ili ne, tako da stručno lice može oceniti da li se radi o nečemu zabrinjavajućem ili je u pitanju samo sklop okolnosti. Primere koje ćete ovde pročitati služe isključivo u svrhu boljeg upoznavanja roditelja sa ovom dijagnostičkom tehnikom i otklanjanju predrasuda vezanih za odlazak psihologu.
Veoma je važno koga i šta će dete nacrtati kada mu date instrukciju da nacrta sopstvenu porodicu. Međutim, važan je i redosled crtanja članova, njihova međusobna udaljenost, boje, kom članu najviše posvećuje pažnju, šta izostavlja na crtežu, detalje koje ubacuje, itd.
Ukoliko dete prvo počne da crta majku, verovatno da ona ima najveći psihološki uticaj na dete. Veliki psihološki uticaj ima i osoba koja je najveća na tom crtežu (na primer, član koji svojom veličinom poprilično odudara od ostalih). Dete će sebe nacrtati odmah pored osobe sa kojom je izuzetno blisko i koja mu najviše znači. Ukoliko su članovi porodice blizu jedan pored drugog, to znači da su i njihovi odnosi puni razumevanja i podrške. Ukoliko su udaljeni jedni od drugih, znači da nisu preterano bliski.
Dete može namerno izostaviti nekog člana porodice. To je najčešće otac. Ovaj potez može predstavljati potpuno odsustvo kontakta i bliskosti sa ocem. Međutim, ne mora biti tako. Ukoliko mu postavite pitanje: „A gde je tata?“ Dete će odgovoriti: „Tata radi.“ Ovo samo govori u prilog tome da dete provodi malo vremena sa ocem, zbog njegovog dugog radnog vremena.
Važno je da dete koristi vedre i omiljene boje kada boji članove porodice. Na primer, ukoliko je blisko sa svojim roditeljima, ono će posvetiti puno pažnje prilikom bojenja, a obojiće ih svojom omiljenom bojom. Ukoliko dete ima mlađeg brata ili sestru na koga je ljubomorno, može se dogoditi na ih ubrza, ne oboji do kraja ili uopšte ne oboji.
Mnogo toga zavisi i od samog rasporeda članova porodice. Na primer, ukoliko je dete sigurno u sebe i puno samopouzdanja, sebe crta u centru papira. Ukoliko je nesigurno, sebe će nacrtati negde sa strane i upadljivo manje u odnosu na ostale. Čest je slučaj da deca crtaju članove porodice po godinama i visini. Pa tako, prvo crtaju tatu, zatim mamu, sebe i bebu…
Deca će često dodati i kućnog ljubimca na crtež, ukoliko ga ima. To znači da je veoma vezano za njega i smatra ga članom porodice u kojoj živi.
Stručnjaci tumače i pritisak olovke na papir, debljinu linije, isprekidanu liniju… Naročito je važno ukoliko dete izostavi neki važan deo tela, a već ima dovoljno godina i zna da treba nacrtati stopala, šake… Svaki crtež se tumači drugačije u zavisnosti od samog uzrasta, jer crtež četvorogodišnjaka i devetogodišnjaka sigurno nije isti. Nemojte donositi prebrze zaključke, jer su stručnjaci posebno obučeni za interpretaciju crteža porodice.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
