Ukoliko imate školarca u kući, sigurno ste se sreli sa ovom izjavom. Nervira ga učiteljica ili nastavnik, nikako da nauči neko gradivo, ima previše domaćeg zadatka i mnogo manje vremena za igru, sport ili druženje. Neka deca u odeljenju su zaista prava noćna mora… Zbog toga je Vaše dete nervozno, besno šeta po kući i viče: „Mrzim školu!“
Iako je nekad iritantna kako za Vašeg mališana, tako i za Vas, škola je veoma važna. Osim što dete uči o različitim pojavama i mestima, ono uči i kako da se ponaša u društvu, kako da reaguje na konflikte i prepreke, kako da reši problem, kako da se organizuje tokom dana…
Ne možete mu reći: „U redu, ne moraš ići u školu, ukoliko te toliko nervira.“ Ali, šta možete da uradite?
Prvi korak jeste razgovor sa detetom. Saznajte šta ga tačno muči i tišti. Možda će to biti neki banalni problem, ali možda ćete saznati nešto o čemu niste ni sanjali, te je potrebno sistemski uključiti sve strane: dete, roditelje, nastavnike, psihologa, direktora škole…
Možda ćete morati da mu objasnite kako da se ponaša prema određenoj deci, kako da se izbori za sebe, kako da se uključi u razgovor, kako da skupi samopouzdanja i bez bojazni odgovara ispred celog razreda, uključujući i devojčicu koja mu je prva simpatija…
Nemojte se smejati svom detetu. Bez obzira koliko mali dečiji problemi bili, oni su problemi. Možda sa Vaše tačke gledišta nisu ništa veliko, ali ne zaboravite da Vaše dete nema ni toliko iskustva, ni zrelosti, ni potencijala kao Vi. Ako njemu određeni problem stvara prepreku, ozbiljno mu se posvetite.
Objasnite mu kako da reaguje prema nasilnoj deci. Možda nije u pitanju fizičko nasilje, ali Vaše dete može biti centar šale, može biti odbačeno ili ga „samo“ neko popreko gleda. Sve u svemu, Vašem detetu nije prijatno. Recite mu da prijavi bilo koju vrstu nasilja i suoči se sa onima koji mu šalju preteće poglede.
Da li Vaše dete uči, ali ne pokazuje nikakav napredak? Pomozite mu. Pronađite načina da mu kroz zabavu približite gradivo prema kojem ima toliko otpor. U većini situacija, problem je motivacija. Mnogo toga zavisi od učitelja i nastavnika, ali objasnite detetu da mora učiti i o stvarima koje ga možda u ovom trenutku ne zanimaju.
Pomozite mu da se bolje organizuje. Možda Vaše dete ne može ništa da postigne, jer ne zna pravilno da se organizuje. Sve radi površno i tada ima utisak da mu ništa ne ide. Vodite računa da Vaše dete ima dovoljno vremena kako za učenje, tako i za odmor i zabavu.
Mnogo toga zavisi od Vašeg stava prema školi. Ukoliko ste stalno negativni, osuđujete nastavnike i teško gradivo, vrlo verovatno je da će i Vaše dete usvojiti sličan stav. Slažem se da postoje negativni aspekti, ali postoje i oni pozitivni. Uključite školu i roditelje. Organizujte sastanke u kojima ćete zajednički rešavati probleme na koje deca nailaze.
Naučite decu da u životu ne može baš sve biti igra i zabava. Moraju naučiti da se za neke stvari moraju ozbiljno potruditi. Moraju naučiti da budu odgovorni za svoje postupke. Na kraju, trud će se isplatiti. Kada postignu uspeh, samopouzdanje će im svakako prijati.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
